Neki zluradi ljudi često kažu da je Rio najružniji grad na najlepšem mestu na svetu. Za ovo prvo definitivno nisu u pravu, ali za drugo verovatno jesu. Ne postoje ružni gradovi niti loši filmovi. Postoje samo preživeli mitovi. Šta li nam se u njima zapravo desilo i koju emociju nosimo kući sa sobom kao večnu uspomenu? To ćemo na kraju samo pamtiti. Da li smo pronikli u njih ili nismo? Jesmo li ih skapirali, osetili i da li su nam legli? To je sve i još po nešto, a za svakoga različito. Da li je Rio samo jedan od njih i da li je zaista toliko opasan grad? Jeste, stvarno jeste, ali moram priznati ne toliko koliko se priča. Tako bar govore moja iskustva od...

Cafe del Mar U noćnim senkama zarobljenog neba i nepregledne vode prelama se bezdan. Ranjivo crveno sunce izranja tiho u zagrljaju horizonta koji više ne postoji. Raspirujuća svetlost u sedam miliona crvenih nijansi oslikava grandiozno Kinesko južno more. Umirujuće razliveno plavetnilo sedi dole kao ukopano. Uopšte ne progovara. Previše je moćno da bi se branilo ćutanjem. Probudjeni svetovi, spoljašnji i unutrašnji izgledaju sjedinjeni. Siluete “preživelih” putnika u mom vidokrugu tiho oživljavaju, dok se lagano kao zombiji pomeraju. Ipak još uvek spavaju. Nadolazeća svetlost pomera ih lagano klizeći po njihovim licima. Po koja nenadana iskra spolja kao strob proleti mojom pokretnom kućom u vazduhu praznoj od kerozina praćena zvukom. “More than ever people” tutnji nebom i mojim ušima. Sve oko mene je sada Café del Mar. Ježim...

Peking je treći najmnogoljudniji grad na svetu. Posmatrano kroz istoriju dva puta je bio najveći grad u istoriji – od 1425. do 1650. godine i od 1710. do 1825. Skoro 96% stanovnika Pekinga čine Han Kinezi. Peking, odnosno Beijing nije prva tabla grada promenivši kroz vreme nekoliko imena. Ime Beijing sastoji se iz dva kineska karaktera, jedan (bei) što znači sever, drugi (jing) u prevodu prestonica. Peking je već 800 godina glavni grad države Kine. U njemu se nalaze prelepe i po malo bizarne zgrade. Sigurno će vas ostaviti bez daha Galahy Soho, zgrada Kineske nacionalne televizije, kao i neboder nacionalnog centra za izvođačke umetnosti. Za potrebe Olimpijskih igara 2008 godine izgrađen je velelepni Nacionalni stadion poznat po imenu Bird’s nest, najveća i najkompleksnija čelična...

Posle mnogo sati vožnje konačno ulazimo u naseljeno mesto kome kao da nema kraja. Nema krovova, niti drugog sprata kuća od ogoljenih crepova i crvenih nedovršenih cigala. Siromaštvo, šut na svakom koraku, razbacano djubre i desetine namotanih kablova za struju vuku se po uzavreloj bolivijskoj zemlji. Deca skupljaju limenke i prave hrpu nalik kupama. Klinci na obodima ulica pokušavaju da igraju fudbal na vrlo malom prostoru. Stara tango lopta pocrnela od prašine odzvanja kako udara u zid. Dobro je napumpana, raduje me podsetivši na sopstveno detinjstvo. Preko puta zatvorenog igrališta male Bolivijanke bezbrižno preskaču lastiž. Sve unaokolo podseća na divni školski odmor, dok se spolja oseća miris baruta. Tužan i zabrinut pogled ljudi u prolazu govori da smo im samo još mi falili. U ovakvom...

  Vrtim se na ringišpilu osećanja i igram na trapezu vremena. Malo sam deprimiran, ujedno previše uzbudjen i neopisivo srećan. Ne mogu da spavam od prejakog adrenalina sopstvene buke, nenadanih stresova i siline tempa kojim jurim kroz Kinu. Potpun sam samo kada se ne zaustavljam i živim kao na pokretnoj traci kao i ovaj voz što juri u jednu futurističku bajku. Ubija me melanholija života kada nemam taj spid, mada u suštini jedva čekam da se iskuliram i popijem kafu na miru ne razmišljajući ni o čemu. Neprestano mi se kroz prečisto staklo smenjuju sve te moderne i špiljate bele kompozicije koje lete kroz vreme i kao šmrkom peru moje crno-bele misli i slike prošlih vremena. Stalno se prepliću i pretiču nedovršene anksiozne šklopocije mojih životnih...

Jedan nacistički oficir imao je veliku želju da vidi tada već svetski poznatog Pabla Pikasa. Spontano ušavši u njegov atelje i ugledavši tek završenu sliku Gernike koja kao da je još uvek čekala na svoj paspartu. Oficir znatiželjno i vrlo naivno priupita slavnog slikara: “Je l’ ste vi ovo uradili gospodine?” “Nisam ja, vi ste!” Pre nego što sam krenuo na ovaj put dugo sam razmišljao postoji li uopšte neki grad na svetu u kojem bih živeo, a da nije Beograd? U mnogim gradovima u kojima sam boravio kraće ili duže uvek sam krišom tražio jedan deo njega. Besomučno sam tragao za njegovom adekvatnom supstitucijom. Iako sam i ranije slušao puno, naslućivao sam da će možda baš on biti taj koji će imati sve što mi je potrebno....

“Na jugu Kenije, Tanzanije i na ostrvu Zanzibar živi posebna etnička grupa koja broji više od milion ljudi. Ovaj jedinstveni narod spada u jedan od najpoznatijih na tlu Afrike zbog svog načina života i običaja. Žive polunomadskim životom i bave se stočarstvom. Bogatstvo im se isključivo meri u stoci i deci. Žive poligamno i organizovani su kao patrijarhat. Pokojnike ne sahranjuju ne bi li zagadili zemlju. Vrlo je zanimljivo da su većina hrišćani i veruju da je svaki čovek rođen dobar i da svako može i treba da se preobrati u ISTO…” Dugo smo šetali nepreglednom obalom vraćajući se u sumrak plažom Kendwom sve do Nungwija gde smo odseli. Iako su fizički spojene deli ih samo uvala i jedna usamljena sivomaslinasta serpentina puna rakova u čijim...

ISTORIJA TVRDI DA GA JE MAGELAN PRVI OPLOVIO. LEGENDA KAŽE DA GA JE ŠPANSKI VOJNIK BRUNO DE MAURICIODE ZABALA OTKRIO. OVA PRIČA GOVORI DA ME JE MONTEVIDEO POTPUNO RAZORIO. MAGIJA FUDBALA Oduvek sam se pitao šta se krije u ovoj famoznoj igri? Zbog čega je tako spektakularna i drugačija od ostalih? Još od ranog detinjstva pokušavao sam da dokučim zašto budi toliki naboj i emocije kod ljudi i šta je čini toliko neodoljivom?! Nekada davno smo kao klinci gledali jednu vrlo važnu utakmicu u mojoj staroj sobi punoj postera u Kosovskoj ulici. Bilo nas je taman toliko da možemo fino da visimo jedan drugom iznad glave. Vrištali smo, skakali, bacajući se po podu u neopisivoj euforiji. Kao i obično bili smo u transu! Iznenada, zakuca na vrata...

“Ispod moga pramca jutro zapleteno u dubinama sad je lice stranca koji besomučno plovi tvojim daljinama…”   “Kao tempera nebo vodu oboji takve je boje srce moje otkad me ne voliš kao tempera nebo vodu odvoji takve je boje srce moje otkad me ne voliš” DŽIBONI U MENI Napuštajući vibrantnu Kopakabanu u Boliviji mirno plovim jezerom Titikakom i puštam misli da same teku i pišu nevidljivim notama. Mora da su bogovi umešali svoje prste iskusno mi "podmetnuvši" Džibonija i ovu pesmu kao sudbonosne tragove bele smrti propale ljubavi i preduboke vode što ostadoše iza mene. Znam, još jutros su je servirali i postavili na repertoar mojih sećanja umesto ručka na ovom brodiću. Prokleto sam dosledan samom sebi. Kao otrovna alga sručila se u moje vensko korito brzinom svetlosnih talasa koji su se prelamali...

UKRATKO O TAJLANDU Ako ste mislili da je Tajland zemlja u kojoj ćete pronaći samo prostituciju i jeftine cene bluda i razvrata grdno ste se prevarili. Ovu prelepu zemlju Dalekog istoka krasi neverovatna priroda raskošnih pejzaža, velike tradicije i bogate istorije. Nekada, pre drugog svetskog rata Tajland se zvao Sijam. Ovo je jedna od retkih zemalja koja se može pohvaliti da nikada nije potpadala pod kolonijalnu vlast iako je jedno vreme pretendovala da postane deo Britanske interesne sfere. Tajlandjani su vrlo ponosni na svoju slobodnu zemlju iako danas možemo sresti veliki broj turista baš sa ostrva, posebno iz Engleske. Puno turista stiže iz Australije jer vole Tajland i smatraju ga svojom omiljenom destinacijom. Naravno, ima dosta i Rusa. Ceo svet posećuje Tajland koji je bez sumnje...

error: Sadržaj je zaštićen !!
Proverite svoj Inbox ili Spam/Junk sanduče!
Uspešno ste se prijavili, hvala!