Odakle da počnem ovu moju kratku priču o Januarskoj reci? O toj ludoj brzini kamene vode ili njenim opasnim virovima? Kako god da krenem zapletem se, zastanem, pa se i sam udavim u njoj. Nisam više siguran da li sam preživeo i doplivao na pravu obalu? Od početka, sredine, kraja ove neobuzdane reke?! Jer neobuzdan sam i sam! Gde li se ulivamo Rio i ja i gde se sakrila sva ta alhemija ovog ludog grada? Ako počnem sa Korkovada, Pedra Da Gavea ili Glave šećera sigurno ću se opet stropoštati u ambis i pasti na pod svoje sopstvene sobe jer je pogled odozdo još uvek toliko strm i vreo. Krenem li slučajno još jednom iz favele, plašim se da mi više nećete verovati?! Ne pada mi...

Verovatno ni sam Hauard Karter nije bio svestan koliko će mu presesti otkrivanje Tutankamonove grobnice. S obzirom da su vlasti u ovoj zemlji te davne 1922. godine, samo par nedelja pre, donele zakon o zabrani iznošenja dragocenosti i artefakata iz Egipta pronađenih u faraonskim grobnicama. Karter je pobesneo, ali već je bilo isuviše kasno za bilo kakvu britansku intervenciju mirnim putem. Tako je nastao mit o najvećem faraonu u istoriji ove drevne civilizacije. Prosto, kada se upokojio, mlađani Tutankamon je imao samo 19. godina i nije stigao da napravi velika istorijska dostignuća. Čak se postavlja pitanje i kako je umro?! Postao je poznat jedino po tome jer je njegova iskopana grobnica ostala potpuno netaknuta. Koliko bogatstva na jednom mestu, prosto je neverovatno! Koliko samo dragocenosti su krile...

error: Sadržaj je zaštićen !!
Proverite svoj Inbox ili Spam/Junk sanduče!
Uspešno ste se prijavili, hvala!