Anatomija Beograda

UVOD Postoje one fudbalske utakmice koje ćemo pamtiti dokle god smo živi. Kada budemo umirali sećaćemo ih se i odlaziće s nama u večnost. U sebi nose nestvaran naboj i adrenalin. To su mečevi koji po “difoltu” važnosti ulaze u istoriju po svakom mogućem kriterijumu. Još uvek žive mečevi koji su sigurno bili važniji i od samog života. Verovali ili ne, ima onih famoznih fudbalskih utakmica koje se nikada više neće ponoviti jer su svojom antologijom uveliko odigrane ispucavši ekskluzivno pravo na reprizu. Direktno su ušle u legendu pre nego što su i započele. Eeee, takvih mečeva nema puno. Skoro da ih nema uopšte! Ovo je istinita priča o jednoj noći u kojoj se takav meč zaista i dogodio…   VEČE NEZABORAVA Uhhh, davno beše to, a kao da...

Beograd je uvek lep i tako ume da iznenadi svojom neobičnošću. Nekada pomislim da su se svi gradovi sveta sjatili u njemu. Često ne znam ni ja gde bih pre. Obala Save u novobeogradskim blokovima 45. i 70. prosto tako lepo oplemenjuju dušu. Verovatno bih uvek tamo.  Ovde se osećam kao da sam prvi put u njemu, na neki svoj način. Mislim da ne postoji bolji izbor da pobegnete u sebe i da uživate. Pogotovo u letnjem periodu. Samo sedite u svoj auto, makar i sami. Niko vam i ne treba. Vozite se i ne razmišljajte ni o čemu. Dodjite na nasip. Naručite kafu i gledajte na drugu obalu. Samo kulirajte i odmarajte vid. Prepustite se nekoj vašoj, sopstvenoj energiji i muzici koju samo vi...

    Kao što svi već od davnina dobro znamo farbanje jaja na Vaskrs spada u najstarije hrišćanske običaje. Legenda kaže da je Marija Magdalena zbog toga i bila u Rimu? Čak je stigla i do slavnog rimskog imperatora Tiberija. Umesto darova, samo mu je donela punu korpu sa jajima. Čuveni imperator nije verovao u Hristovo vaskrsenje i cinično se nasmejao, rekavši joj da bi to bilo moguće isto kao kada bi bela jaja u korpi naprasno promenila boju. Marija je svojom desnom rukom zadigla izvezenu šarenu portiklu sa drvene košare pokazavši mu da jaja više nisu bela, no crvena. Istog trenutka uzvratila je svoj prelepi osmeh gde mu tihim glasom reče: “Hristos Voskrese!” Da li su se posle kucali jajima, ostaće tajna koju i dan danas...

Beograd je prosto neodoljiv. Bio i ostao! Koliko je samo puta bio rušen i paljen do temelja. Obnavljan?! Toliko je imena promenio kroz svoju turbolentnu istoriju, da im se skoro i broj ne zna. Zašto je bio užasno važan u svojoj bogatoj prošlosti? O tome se uglavnom sve zna, ali pozabavićemo se ovim temama u skorijoj budućnosti, na jedan možda drugačiji način. Oduševim se uvek dok tumaram sporednim ulicama, kojima ne idem baš tako često. Stalno nalazim neki njegov nov odgovor. Neispitan i dovoljno neistražen. Koliko puta mi se samo desilo da podignem glavu i da se poklonim skrivenim i nesredjenim balustradama, skulpturama, natpisima, koji stoje ili sede visoko na starim rustičnim zgradama dok nas posmatraju. Užurbano jurimo na posao, čekajući prevoz, šetamo, radeći svakodnevne...

Danas smo baš uživali. Proveli smo ceo dan sa divnim ljudima. Šlag na tortu stavila je Olja, moja super drugarica koja se upravo vratila iz Londona. Živela je u glavnom gradu Engleske više od deset godina, gde se sa porodicom vratila pre nekoliko godina. Od tada je vrlo često na relaciji Beograd-London- Beograd. Uostalom, proputovala je ceo svet i uvek sa sobom nosi vrlo zanimljive i neobične priče. U smiraj još jednog, lepog beogradskog dana popili smo kafu u vrlo urbanom kafiću Dorćol, koji se nalazi nadomak njenog stana.   Pričali smo o svemu i svačemu, a Olivera nas je uvela u neke nove londonske trendove. Naravno, pričali smo o nekim davnim putovanjima. Bojana je iznela gde bi volela da ode, jer je vredno radila cele godine...

Postoji jedna urbana legenda koju možete već danas da proverite uživo. Jedno malo empirijsko iskustvo. Da li vam se desilo da ste ikada prošli kroz semafor na velikoj reskrsnici u strogom centru grada, a da vas nije sačekalo crveno svetlo? Ukoliko jeste, onda ste jedan od retkih srećnika koji su bili privilegovani. Ja nikada, verujte mi! Ili se stvarno ne sećam da je ikada bilo zeleno. Ali laknuće vam dok milite u redu i čekate to "večito crveno" da vam nešto kažem. Uzaludno se nervirate dok sedite u vašim automobilima. Opustite se, ionako već kasnite. Upravo stojite na jednom vrlo jedinstvenom mestu. Semafor u Beogradu, koji je krenuo sa svojim blinkanjem još 1939. godine. Prvi semafor u Srbiji postavljen je po odluci Uprave grada Beograda 4. novembra...

error: Sadržaj je zaštićen !!
Proverite svoj Inbox ili Spam/Junk sanduče!
Uspešno ste se prijavili, hvala!