Peru

Lagano se budim. Gledam u jednu tačku i još se bunovan razvlačim po krevetu. Nešto duboko razmišljam u sebi. Da li sam spreman da doživim iskru velike svemirske baklje čije će čestice danas tiho padati po meni? Hoće li se stvarno spustiti kosmos na zemlju po prvi put u životu? Neće li me nemilosrdno usisati u svoj vakum? Ako se zaista to i desi neka mi pre toga samo sve oprosti. Zamoliću bogove da mi pre tog “emotivnog pogubljenja” podare najčistiji vazduh Anda. U tišini ustajem. Napolju kao da ne prestaje pljusak koji odjekuje po staroj, indijanskoj kaldrmi. Nemoguće! Kišo, ne padaj danas molim te, samo ne na ovaj veliki dan! Otvaram prozor, ali napolju nije kiša, nit’ je nevreme. Peruanska luda, prebrza reka Urubamba...

error: Sadržaj je zaštićen !!
Proverite svoj Inbox ili Spam/Junk sanduče!
Uspešno ste se prijavili, hvala!