Amsterdam

Amsterdam, Holandija

Amsterdam

Dobrodošli u grad sa dva lica, u grad potpunog kontrasta. Dobro mi sligli u prestonicu “dobra i zla”. Dobrodošli u Amsterdam. Čim se iskrcate na jedan od najvećih aerodroma u Evropi – Schiphol, mislite da ste stigli u najveću metropolu na svetu. Sa svojih svega 820.000 žitelja, Amsterdam kao da krije u sebi onih deset miliona turista iz celog sveta koji godišnje prodefiluju kroz Holandsku prestonicu. Mada glavni administrativni centar u Holandiji jeste Hag, ipak Holanđani i ceo svet krste Amsterdam za glavni grad ove zemlje. Neko ga naziva “Venecijom severa”. Ovaj, možda najspecifičniji grad na svetu ne može da se poredi ni sa jednim drugim. Prezirem kada čujem tako nešto. Njegov naziv proizilazi od reči – Amstel, glavne reke koja protiče kroz grad i u njenoj najširoj tački se uliva u Severno more, iza čuvenog velelepnog zdanja Centralne železničke stanice, koja je sagrađena krajem 19. veka. Drugi deo naziva je reč – dam, što znači brana tako da je Amsterdam dobio ime po prvoj brani na reci Amstel.

Istorija ovog grada počinje otprilike 1275. godine, ako se tako grubo može proceniti početak, kada su ovo mesto počeli prvo da naseljavaju ribari. Ribolov, koji je spočetka bio glavni izvor prihoda, krčio je put razvoju trgovine. Španska aneksija Portugala 1580. godine primorala je severnu Holandiju da sama počne upućivati svoje brodove prema Indiji. Prve plovidbe započete su iz amsterdamske luke i odmah su postigle uspeh. Videvši ogromnu korist u tome, ubrzo su se u celoj državi počeli praviti brodovi koji su nizali uspehe u trgovini sa Indijom. Polovinom 17. veka Amsterdam je važio za najprosperitetniji grad Evrope, a tada počinje i čuveno zlatno doba grada i Holandije kao pomorske i kolonijalne sile. Imali su u vlasništvu celu Indoneziju (do 1946. godine), Surinam a južna Karipska ostrva (Aruba, Curacao, St.Maarten) i do dan danas su u njihovom posedu. U amsterdamskim zgradama duž kanala, koje su služile kao skladišta, bile su nagomilane velike količine začina, svile, kakaa i drugih dragocenosti iz Indije i pacifičkog područja. Kongregacionističke verske izbeglice iz Engleske osnovale su 1609. godine prvu baptističku zajednicu, pod vodstvom John Smytha i Thomasa Helwysa, organizovanu u jednoj pekari u amsterdamskoj ulici Bakkerstraat. Ta zajednica bila je začeće jedne od današnjih najvećih protestantskih crkvenih zajednica…

Šta reći o ovom gradu, koji podseća na prelepu bajku u kojoj su sva čuda moguća. Kada se nalazite u njemu, imate osećaj da sve zgrade i kućice od crvene cigle vibriraju na svojim šipovima, starim drvenim gredama, kojih ima ukupno negde blizu 11 miliona. Prirodni su oslonci celog grada. Amsterdam i  njegova kičmena moždina! Često možete da vidite iskrivljene, tzv. “pijane” zgrade, kako ih ja od milošte zovem. Ti su šipovi i po 400-500 godina stari i zbog propadanja drveta usled močvarnog i peskovitog tla, grad je poprimio svoj karakteristični izgled. Neki su i iz novijeg perioda. Stranci i turisti često u šali vole da kažu da su se zgrade odavno “naduvale”, jer u ovom gradu odavno je  legalizovana upotreba marihuane i drugih opijata, ali samo u Coffeeshop-ovima. Možda ste vi samo malo naduvani?! Legalizovana je i prostitucija u čuvenom Red light districkt-u ili ulici crvenih fenjera, gde u svojim staklenim izlozima svaku noć prostitutke mame milione znatiželjnih turista koji dolaze iz čitavog sveta da osete atmosferu amsterdamskih kanala kao što su nekada činili moreplovci i trgovci. Iako je to najstarija profesija na svetu, dame iz izloga imaju svoje muževe, porodice i svaki dan idu na posao, a njihova usluga košta ni manje ni više nego 50 eur za 20 minuta. Sitnica, zar ne, pa izvolite!

Holanđani su veliki ljubitelji prirode i zdravog života pa tako Amsterdam, kao i drugi holandski gradovi, obiluju beskrajnim parkovima. Jedan od najpoznatijih je svakako Vondel park, koji deli centar starog grada od Novog Amsterdama. Vondel je prelep park, prebogat zelenilom, jezerima gde uživaju labudovi, patke, kanadske divlje guske i čuvena plava čaplja koja je zaštitni znak Vondela. Park je i pored svoje divljine i prostranstva vrlo urban pa možete na različite načine uživati u njemu – od običnog piknika na travi do slušanja nekog spontanog koncerta ili gledanja bioskopa na otvorenom. Velika, prava pluća grada! Dosta podseća na Central Park u New York-u. Sve ovde dosta liči na New York ili je pravilnije reći da New York podseća na sam Amsterdam,  jer su mnoge stvari prenešene u “ Veliku jabuku”. New York se prvobitno zvao New Amsterdam, a prodajom toga grada menja mu se i ime. Slično je i sa četvrti Harlem u Americi, koje nosi svoje ime po prelepom mestu pored Amsterdama (Haarlem).

Šetnja kroz Amsterdam nas dalje vodi na Leidseplein, trg odakle počinje život ovoga grada za koji se pouzdano zna da živi 24. sata. Podseća me na trg Republike u Beogradu samo je mnogo manji i uži, a krcatiji turistima, što vam može i zasmetati. Imate osećaj kad god ste ovde kao da idete na neki koncert ili fudbalsku utakmicu. Reke ljudi su svakodnevne, pa to ume i da smeta.  Krećemo se ka centralnom trgu Dam u čijem centru se nalazi kraljevska palata. Ako ste baš srećnik toga dana možete ugledati kralja i kralicu kako ulaze u kola, otvaraju prozor sa zadnjeg sedišta i mašu okupljenim ljudima dok ih pratnja od svega jednog policijskog motora vodi u svakodnevne kraljevske obaveze. Potom se krećemo dole niz kanale koji krase prelepe kuće sa predivnim balustradama, kao isklesanim krunama iz 17-og i 18-og veka. Hitamo ka Jordaan-u, najstarijem delu Amsterdama, gde se nalazi pregršt galerija, restorana, kafića kraj kanala. Ovde je počeo život onog zlatnog Amsterdama iz 17. veka. Prvo su ga naseljavali Jevreji, vrsni trgovci, koje nažalost nije zaobišla strahota II svetskog rata i koji su skoro istrebljeni. U samom centru Jordaan-a nalazi se čuvena kuća Anne Frank, koja svedoči o potresnoj borbi jedne devojčice prinuđene da preko noći odraste. Hodajući dalje dolazimo do Westerpark-a, najzapadnije tačke Amsterdama. Dok ste u ovom gradu nikako nemojte propustiti da vidite čuveni Flower market, gde možete da kupite svakojako cveće – od čuvenih holandskih lala do semena biljke Marihuane u svim oblicima. Šetnjom prelepim kanalima, mostovima (kojih ima preko 1500) desiće vam se da se pogubite gledajući zgrade. Opasnost dolazi od biciklista kojih ima mnogo više nego automobila i morate voditi računa da ne zakoračite na biciklističku stazu, pošto su iste boje staze za pešake i bicikliste. Velika bi šteta bila da ste u Amsterdamu a da ne odete u Rijksmuseum (Nacionalni muzej), u čijoj stalnoj postavci možete videti Rembrantovu čuvenu sliku “Noćna straža”, za koju je otkriveno nakon restauracije i detaljnih ispitivanja da je zapravo slikana i predstavlja dan, ali je tokom vremena i starenjem materijala došlo do promene u boji. Obavezno posetite i muzej Van Gogh. Na čuvenom Trgu muzeja doći ćete i do svetski poznatog Muzeja dijamanata, gde ćete moći da saznate, između ostalog, zašto je Holandija jedna od najmoćnijih i najbogatijih zemalja sveta. Ceo taj deo malo podseca na Jelisejska polja u Parizu, ali ne, mi smo ipak u jedinstvenom gradu na svetu – Amsterdamu. Naveo sam samo neke od muzeja, ali možete da pogleđate da pored Muzeja Madame Tussaud, Muzeja Erotike, ovde možete naići na pregršt drugih tematskih muzeja za koje niste ni pretpostavljali da postoje. Nemojte propustiti ni čuvenu Hop on Hop of turu brodićem, gde ćete se sami uveriti koliko je ovaj grad neobičan sa kanala. Potpuno ćete dobiti jednu nadrealnu sliku ovog bajkovitog grada. Uzbudljiv noćni zivot možete naći na mnogo lokacija, ali ipak tu se izdvaja Rembrantov trg, koji je preplavljen klubovima i barovima. Nedaleko odatle su ulica Rokin, kao i već spomenuti Leidseplein, gde prosto noć nikada ne prestaje. Za one koji imaju malo više vremena, toplo preporučujem kafić Vondeltuin, koji je lociran na samom ulasku/izlasku iz Vondel parka, a nalazi se u južnom delu Amsterdama.

Holanđani su sa Dancima najliberalniji narod na svetu. Ovde možete da vidite najkoloritnije ljude. Pravi “melting pot” u malom što još samo možete osetiti u New York-u ili Londonu. Posle takozvanog Dunhill-a (NYC-PARIS-LONDON), Amsterdam je sigurno najkompletniji grad na svetu u tom smislu i predstavlja tihu ispostavu već spomenutih. Srešćete usput i “hastler-e” (dilere droge na ulicama), koji će pogledima i pokretima nosom želeti da vas namame. Srešćete repere, frikove, kao i usmljenike, tzv. lounare, jer ovde je svako svoj i svi imaju pravo da budu ono sto hoće i žele. Naizgled, za putnike početnike sve to deluje malo opasno, možda zastrašujuće i zbunjujuće ali polako shvatate da niko ne obraća pažnju na vas, pa se vrlo brzo osećate bezbednim. Imaćete priliku da u jednoj običnoj vožnji tramvajem budete u društvu svih nacija sveta,  boja i rasa.

Zaštitni znak Amsterdama je i cuveni: XXX, ali to nije nikakav porno simbol, već okrenuti krstevi. Oni predstavljaju srednjevekovni zaštitni znak grada Amsterdama, “Sveto Trojstvo” protiv VODE, VATRE i KUGE, tri najveće pošasti srednjeg veka u Evropi. Ovaj simbol nalazi se na zastavi grada, kao i na skoro svim važnijim građevinama od državnog značaja, a bio je dokaz trgovcima, mornarima i putnicima da je grad oslobođen od toga i samim tim siguran. Umetnut je na mnogim javnim ustanovama, bojama grada i na skoro svim suvenirima.

Nikako ne treba propustiti tri velike stvari u Amsterdamu, a to su King’s Day u junu, čuveni Sail (sajam plovećih brodova) krajem augusta, kao i Gay Pride (prve nedelje augusta) koji ovde više podseća na karneval i nema veze sa  prajdovima kakve mi ovde poznajemo u regionu. Već smo spomenuli da je Holandija zemlja sa najvećom tolerancijom na svetu. Ono što je potpuno fascinantno je taj kontrast i prelaz iz poročnog, prebrzog, urbanog ludog dnevnog i noćnog života u prezdrav svakodnevni život. Ovde se svi bave sportom, rekreacijom, kao možda nigde na svetu. Holanđani važe za najviši narod na svetu, a spadaju u jedne od najzdravijih. Postoji 240 km duga staza za bicikle, jogger-e, razne sportiste, koji “lete” po parkovima Amsterdama i ono sto je spektakularno je da ljudi provode mnogo vremena sedeći na travi sa prijateljima. Možda “bace” nesto na roštilj. Jednostavno ovde parkovi služe i omogućavaju da ne morate da idete negde daleko van grada jer ćete sve od sporta do potpunog opuštanja naći baš u samom centru Amsterdamao. Ono što je mnogo važno, svi pričaju engleski i to odlično, jer je ovo dvojezično govorno područje, pa ćete se lako snaći.

Na svim starijim zgradama, vise i dalje kuke, a razlog tome je korišćenje što manjeg životnog prostora (zbog prenaseljenosti i nedostatka zemlje), pa su stepenice toliko strme i uske da ništa ne može da se unosi od nameštaja. Stoga se on i dalje penje kao u ona stara, dobra vremena – preko prozora uz pomoć spomenutih kuka. Vrlo zanimljivo. Grad je stvarno čaroban, pa kada prošetate sve od početka Vondel parka pa do kraja Westerpark-a i samog centra, mislićete da je vreme stalo. Lepota građevina, protestantskih crkava koje kao da su ostrva u vodi, prelepih mostića, kanala, ostaviće vas bez daha. Stalno ćete sretati neke nasmejane ljude, pozitivne, opuštene kako sede duž kanala, kako se ljube, zabavljaju ili pevaju. Ljudi su vrlo urbani, uvek lepo obučeni, prosto Amsterdam predstavlja severnog dela Evrope. Kažu da se ovde doživljava najlepši evropski suton, što zbog malog rukavca koji zavire dalje u Severno more, što zbog ruže vetrova i golfskih struja zbog čega oblaci ovde brže protiču nego u južnom delu Evrope. Ono sto je vrlo zanimljivo, ovde dan duže traje i noć se mnogo sporije spušta na grad. Raj je za ozbiljne fotografe, jer koloritno nebo u hiljadu boja (baš kao sa slika flamanskih majstora) vam svaku noć priređuje razne čarolije i ceremonije. Ali klima je ovde i mnogo surovija, sunca nema mnogo ali skoro svaki dan se pojavi bar na sat-dva i ume da bude strašno jako. Ako ozbiljno izgorite krajem marta sedeći na nekim od kanala, nemojte da se začudite! Česte su kiše pa je leti kao kod nas u oktobru, ali zime gotovo i da nisu sa snegom. Hladne su jedino ako je jak vetar koji se nekad pretvara u olujni i ume da bude stvarno nemilosrdan.

Kada uzlećete ponovo i vraćate se kući, Amsterdam kao da vas osmehom u obliku koncentričnih krugova nedvosmislno zove opet nazad. Pred vama se tada uzdiže jedan nestvaran grad u obliku zvezde sa hiljadu krakova, a u isto vreme se najednom povećava i pruža bezdan Severnog mora i njegove obale. Od prizora vam zastaje dah gore na otvorenom nebu. Njegova prostranost i cela Holandija na dlanu vam i ovoga puta odaju jednu veliku tajnu. Šalju vam pozdrav i jedno obećanje da ćete se ovde opet sigurno vratiti. Jer, SVE  STO SE DESI U AMSTERDAMU OSTAJE U AMSTERDAMU. Zauvek, tako bar kažu!

Podelite tekst sa prijateljima!
0 0 vote
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

2 Comments
oldest
newest most voted
Inline Feedbacks
View all comments
Boki
Boki
1 year ago

Bravo!Ponovo sam se prosetala ulicama ovog magicnog grada!👏👏👏

Branislav
Branislav
1 year ago
Reply to  Boki

E, to znaci da sam bio dobar vodic 🙂

error: Sadržaj je zaštićen !!
Proverite svoj Inbox ili Spam/Junk sanduče!
Uspešno ste se prijavili, hvala!