Author: admin

Neki zluradi ljudi često kažu da je Rio najružniji grad na najlepšem mestu na svetu. Za ovo prvo definitivno nisu u pravu, ali za drugo verovatno jesu. Ne postoje ružni gradovi niti loši filmovi. Postoje samo preživeli mitovi. Šta li nam se u njima zapravo desilo i koju emociju nosimo kući sa sobom kao večnu uspomenu? To ćemo na kraju samo pamtiti. Da li smo pronikli u njih ili nismo? Jesmo li ih skapirali, osetili i da li su nam legli? To je sve i još po nešto, a za svakoga različito. Da li je Rio samo jedan od njih i da li je zaista toliko opasan grad? Jeste, stvarno jeste, ali moram priznati ne toliko koliko se priča. Tako bar govore moja iskustva od...

Cafe del Mar U noćnim senkama zarobljenog neba i nepregledne vode prelama se bezdan. Ranjivo crveno sunce izranja tiho u zagrljaju horizonta koji više ne postoji. Raspirujuća svetlost u sedam miliona crvenih nijansi oslikava grandiozno Kinesko južno more. Umirujuće razliveno plavetnilo sedi dole kao ukopano. Uopšte ne progovara. Previše je moćno da bi se branilo ćutanjem. Probudjeni svetovi, spoljašnji i unutrašnji izgledaju sjedinjeni. Siluete “preživelih” putnika u mom vidokrugu tiho oživljavaju, dok se lagano kao zombiji pomeraju. Ipak još uvek spavaju. Nadolazeća svetlost pomera ih lagano klizeći po njihovim licima. Po koja nenadana iskra spolja kao strob proleti mojom pokretnom kućom u vazduhu praznoj od kerozina praćena zvukom. “More than ever people” tutnji nebom i mojim ušima. Sve oko mene je sada Café del Mar. Ježim...

UVOD Postoje one fudbalske utakmice koje ćemo pamtiti dokle god smo živi. Kada budemo umirali sećaćemo ih se i odlaziće s nama u večnost. U sebi nose nestvaran naboj i adrenalin. To su mečevi koji po “difoltu” važnosti ulaze u istoriju po svakom mogućem kriterijumu. Još uvek žive mečevi koji su sigurno bili važniji i od samog života. Verovali ili ne, ima onih famoznih fudbalskih utakmica koje se nikada više neće ponoviti jer su svojom antologijom uveliko odigrane ispucavši ekskluzivno pravo na reprizu. Direktno su ušle u legendu pre nego što su i započele. Eeee, takvih mečeva nema puno. Skoro da ih nema uopšte! Ovo je istinita priča o jednoj noći u kojoj se takav meč zaista i dogodio…   VEČE NEZABORAVA Uhhh, davno beše to, a kao da...

Peking je treći najmnogoljudniji grad na svetu. Posmatrano kroz istoriju dva puta je bio najveći grad u istoriji – od 1425. do 1650. godine i od 1710. do 1825. Skoro 96% stanovnika Pekinga čine Han Kinezi. Peking, odnosno Beijing nije prva tabla grada promenivši kroz vreme nekoliko imena. Ime Beijing sastoji se iz dva kineska karaktera, jedan (bei) što znači sever, drugi (jing) u prevodu prestonica. Peking je već 800 godina glavni grad države Kine. U njemu se nalaze prelepe i po malo bizarne zgrade. Sigurno će vas ostaviti bez daha Galahy Soho, zgrada Kineske nacionalne televizije, kao i neboder nacionalnog centra za izvođačke umetnosti. Za potrebe Olimpijskih igara 2008 godine izgrađen je velelepni Nacionalni stadion poznat po imenu Bird’s nest, najveća i najkompleksnija čelična...

Posle mnogo sati vožnje konačno ulazimo u naseljeno mesto kome kao da nema kraja. Nema krovova, niti drugog sprata kuća od ogoljenih crepova i crvenih nedovršenih cigala. Siromaštvo, šut na svakom koraku, razbacano djubre i desetine namotanih kablova za struju vuku se po uzavreloj bolivijskoj zemlji. Deca skupljaju limenke i prave hrpu nalik kupama. Klinci na obodima ulica pokušavaju da igraju fudbal na vrlo malom prostoru. Stara tango lopta pocrnela od prašine odzvanja kako udara u zid. Dobro je napumpana, raduje me podsetivši na sopstveno detinjstvo. Preko puta zatvorenog igrališta male Bolivijanke bezbrižno preskaču lastiž. Sve unaokolo podseća na divni školski odmor, dok se spolja oseća miris baruta. Tužan i zabrinut pogled ljudi u prolazu govori da smo im samo još mi falili. U ovakvom...

  Vrtim se na ringišpilu osećanja i igram na trapezu vremena. Malo sam deprimiran, ujedno previše uzbudjen i neopisivo srećan. Ne mogu da spavam od prejakog adrenalina sopstvene buke, nenadanih stresova i siline tempa kojim jurim kroz Kinu. Potpun sam samo kada se ne zaustavljam i živim kao na pokretnoj traci kao i ovaj voz što juri u jednu futurističku bajku. Ubija me melanholija života kada nemam taj spid, mada u suštini jedva čekam da se iskuliram i popijem kafu na miru ne razmišljajući ni o čemu. Neprestano mi se kroz prečisto staklo smenjuju sve te moderne i špiljate bele kompozicije koje lete kroz vreme i kao šmrkom peru moje crno-bele misli i slike prošlih vremena. Stalno se prepliću i pretiču nedovršene anksiozne šklopocije mojih životnih...

error: Sadržaj je zaštićen !!
Proverite svoj Inbox ili Spam/Junk sanduče!
Uspešno ste se prijavili, hvala!