Author: branislav

Madrid, taj predivni beli grad skoro da nema prirodnu vodu, ali sve ostalo ima. Ipak, postoji jedna rečica koja se zove Manzanares i prolazi obodima Madrida. Baš zbog toga španski kraljevi mnogo su uradili da bi ovom kraljevskom gradu obezbedili koliko-toliko prijatan vazduh u dugim, paklenim periodima. Ne samo da su stvorili prijatan vazduh u pretoploj Kastiljanskoj prestonici, nego su potpuno pobedili skoro sve gradove Evrope svojim hladom i podarili Madridu čitave mirišljave oaze. Kastiljanski lepotan prepun je parkovima i botaničkim baštama. Sav vrvi od neobičnog drveća, cveća, mirisa i energije. Tako da su otvoren život Madrida i njegova Hortikultura moja prva preporuka pri obilasku ovog možda i najlepšeg grada u Evropi...

Beograd je uvek lep i tako ume da iznenadi svojom neobičnošću. Nekada pomislim da su se svi gradovi sveta sjatili u njemu. Često ne znam ni ja gde bih pre. Obala Save u novobeogradskim blokovima 45. i 70. prosto tako lepo oplemenjuju dušu. Verovatno bih uvek tamo.  Ovde se osećam kao da sam prvi put u njemu, na neki svoj način. Mislim da ne postoji bolji izbor da pobegnete u sebe i da uživate. Pogotovo u letnjem periodu. Samo sedite u svoj auto, makar i sami. Niko vam i ne treba. Vozite se i ne razmišljajte ni o čemu. Dodjite na nasip. Naručite kafu i gledajte na drugu obalu. Samo kulirajte i odmarajte vid. Prepustite se nekoj vašoj, sopstvenoj energiji i muzici koju samo vi...

Na ušću dveju reka i dalje živi taj neuništivi grad. Vaskrsli tamni oklop na granici svetova u kome mala Jezava još uvek zavodi veliki i moćni Dunav. Skriveno mesto gde još mirišu kosti hrabrih srpskih vitezova i čiji se slomljeni mačevi nikada prvi nisu vraćali u svoje korice. Prohujalo ratničko srce spajaće nebo sa zemljom sigurno još hiljadu godina. Jedinstvena lepota poslednjeg skamenjenog štita kojeg će doživotno hraniti eho neustrašivih bitaka. Kršten latinskim imenom jer u sebi nosi vrelu hrišćansku krv zaveštanu zabodenim kopljem sudbine. Stvoren da bi zaustavio buduće vreme. Napravljen kako bi odbranio poslednju vitešku čast. Podignut da bi sačuvao svoj narod od zaborava i spasen kako bi se još jednom pomolio za duše svojih slavnih predaka… Na ovom svetom mestu nalazi se nekadašnji...

Svi ljudi na svetu maštaju jer imaju svoju jedinstvenu misiju. U sebi nosimo kao univerzalni kod večitog putnika kroz vreme. Istovremeno obavljamo “tajni zadatak” radi koga smo i dovedeni na planetu Zemlju. Da li smo se nastanili ovde slučajno ili namerno? Ostavićemo budućnosti i vremenu da presude i da nam podare svoj konačan odgovor. Sve dok postojimo borimo se u rasutoj kocki od želja, nadanja, očekivanja i strahova usmerenih ka krajnjem cilju i ostvarenju suštine našeg postojanja. Dokle god živimo jurimu “nevidljivu sintagmu života” u nadi da ćemo je jednom zauvek i pronaći. Tragamo za svojim imaginarnim “zlatnim gralom”. Samo nama prihvatljivim, objašnjivim i opravdanim. To je verovatno i poenta života. Šta ako zlatni gral zaista postoji? Možda se stvarno nalazi skriven i uklesan u...

  Kroćenje zmija u starom svetu nastalo je u Indiji i na Šri Lanki. Negde, istovremeno razvilo se i drevnom Egiptu samo u znatno manjoj meri. U davnim vremenima pogotovo na Šri Lanki ukrotitelji su imali najveću moguću privilegiju. Uživali su status pravih čarobnjaka. Hvatali su zmije i uzgajali ih. Takodje, prvi su otkrili tajne protivotrova i lečili su ljude od ujeda ovih divnih životinja. Umeli su čak i da komuniciraju sa njima. Jedini su mogli zmije da umilostive i da ih pripitome. Skoro svakom ukrotitelju od davnina najomiljenije su bile indijske kobre. Danas se to popularno zove šaptač zmija, ili snake whisperer. Nastao je kao nasledan zanat i prenosio se sa kolena na koleno. Deo potpunog kulta kroz vreme poprima drugačiji oblik sa pojavom masovnog...

Odavno je već objavljeno da se pripremimo za sletanje. Kucnuo je čas za obavezno vezivanje pojaseva. Kao po nekoj ludoj navici uvek to radim poslednji. Nekada čak i uz opomenu lepih stjuardesa. Ne volim baš da se vezujem u avionu! Nešto mi nije dalo mira da se primirim na ovom letu, ali sigurno prvi u svakom avionu stavljam svoj fon na “flajt - mod“. Slušam muziku i ne ometam radar. Negde tripujem da sam tim gestom ujedno i ispoštovao vezivanje. Dosta dugo, ali i dovoljno nisko preletao sam taj mistični grad. Izdeljen na fragmente i brežuljke, krovove i kuće u bojama tek ubranih jagoda. U bojama Benfike. Nešto mi naviru misli: „O, da li mi to pada avion?” „Prvi i poslednji put u mom životu...

    Kao što svi već od davnina dobro znamo farbanje jaja na Vaskrs spada u najstarije hrišćanske običaje. Legenda kaže da je Marija Magdalena zbog toga i bila u Rimu? Čak je stigla i do slavnog rimskog imperatora Tiberija. Umesto darova, samo mu je donela punu korpu sa jajima. Čuveni imperator nije verovao u Hristovo vaskrsenje i cinično se nasmejao, rekavši joj da bi to bilo moguće isto kao kada bi bela jaja u korpi naprasno promenila boju. Marija je svojom desnom rukom zadigla izvezenu šarenu portiklu sa drvene košare pokazavši mu da jaja više nisu bela, no crvena. Istog trenutka uzvratila je svoj prelepi osmeh gde mu tihim glasom reče: “Hristos Voskrese!” Da li su se posle kucali jajima, ostaće tajna koju i dan danas...

Beograd je prosto neodoljiv. Bio i ostao! Koliko je samo puta bio rušen i paljen do temelja. Obnavljan?! Toliko je imena promenio kroz svoju turbolentnu istoriju, da im se skoro i broj ne zna. Zašto je bio užasno važan u svojoj bogatoj prošlosti? O tome se uglavnom sve zna, ali pozabavićemo se ovim temama u skorijoj budućnosti, na jedan možda drugačiji način. Oduševim se uvek dok tumaram sporednim ulicama, kojima ne idem baš tako često. Stalno nalazim neki njegov nov odgovor. Neispitan i dovoljno neistražen. Koliko puta mi se samo desilo da podignem glavu i da se poklonim skrivenim i nesredjenim balustradama, skulpturama, natpisima, koji stoje ili sede visoko na starim rustičnim zgradama dok nas posmatraju. Užurbano jurimo na posao, čekajući prevoz, šetamo, radeći svakodnevne...

La Sagrada Familia-Veličanstvena i neponovljiva. Verovatno jedna od prvih asocijacija na Barselonu. Toliko slikani ukras katalonske prestonice koji ne smete da propustite bez obzira na sve kontraverze koje su je pratile od samog početka izgradnje. Katalonski arhitekta Antoni Gaudi(1852-1926) ugravirao je svoj umetnički pečat kroz radove na samoj zgradi koji su deo UNESCO-ve Svetske baštine. Zgrada je još uvek u izgradnji i nemojte se iznenaditi ako vidite radove na ulazu. Park Gueljo-Fenomenalni javni park i još jedno arhitektonsko čudo jedinstvenog Gaudija. Casa Mila-Inspirisan prirodom i organskim formama Gaudi je stvorio svoje najkompletnije arhitektonsko delo La Pedreru-za tadašnje društvene prilike nesvakidašnju i modernu zgradu koja je proglašena delom Svetske kulturne baštine. Nou Camp stadion-Velelepno zdanje katalonskog sportskog giganta sa prebogatom trofejnom salom i kompletnim prodajnim...

Danas smo baš uživali. Proveli smo ceo dan sa divnim ljudima. Šlag na tortu stavila je Olja, moja super drugarica koja se upravo vratila iz Londona. Živela je u glavnom gradu Engleske više od deset godina, gde se sa porodicom vratila pre nekoliko godina. Od tada je vrlo često na relaciji Beograd-London- Beograd. Uostalom, proputovala je ceo svet i uvek sa sobom nosi vrlo zanimljive i neobične priče. U smiraj još jednog, lepog beogradskog dana popili smo kafu u vrlo urbanom kafiću Dorćol, koji se nalazi nadomak njenog stana.   Pričali smo o svemu i svačemu, a Olivera nas je uvela u neke nove londonske trendove. Naravno, pričali smo o nekim davnim putovanjima. Bojana je iznela gde bi volela da ode, jer je vredno radila cele godine...

error: Sadržaj je zaštićen !!
Proverite svoj Inbox ili Spam/Junk sanduče!
Uspešno ste se prijavili, hvala!