Author: branislav

Danas je vrlo specifičan dan u mom životu. Dugo godina planiran, a toliko puta pročitan i odgledan. Nikada doživljen! Poslednji dan u godini je to jutro kada treba da se pripremimo za veselje i izvesni doček, zar ne? Imali smo potpuno druge planove. Hrabro smo se uputili da sami sebi malo pokvarimo slavlje. Tamo gde smo krenuli ne žive ljudi, niti senke prošlosti. Ne živi više ništa! Idem na to mesto gde nema ni tuge, a ni sete. Samo večno spava jedna duboka praznina i surova istina. Nismo krenuli ni da je probudimo. Najveća kamena rupa čovečanstva tihog, skrivenog grada i vremena, kuća od crvenih cigala. Kako napuštam Krakov, staru južnu Poljsku prestonicu i dok voz polako izlazi sa velike platforme, slušam kompoziciju čeličnih čvorišta...

Osvanuo je prvi dan na zemlji. Još uvek u povoju stare civilizacije su gledale visoko u nebo i divile se žutoj, užarenoj velikoj lopti koja je davala život, nadirala i proizvodila boje. Iz sata u sat menjala je svoj pravac koji je u jednom trenutku dostigao svoj zenit. Ushićenje ljudi na zemlji je bilo neopisivo. Radost, sreća i svetlost su plesali plavim, nebeskim svodom bez daška vetra i oblaka. Ljudi su bili u transu! Nije prošlo mnogo vremena, a žuta lopta je počela da pada, slabi i da se sve više i više osipa niz kamenite obronke. Sumeri, stari Egipćani, cela Mesopotamija i Sinaj su zanemeli od straha. Šta je sada ovo??? Da li je moguće da velika žuta iluminacija polako nestaje i silazi na...

Odakle da počnem ovu moju kratku priču o Januarskoj reci? O toj ludoj brzini kamene vode ili njenim opasnim virovima? Kako god da krenem zapletem se, zastanem, pa se i sam udavim u njoj. Nisam više siguran da li sam preživeo i doplivao na pravu obalu? Od početka, sredine, kraja ove neobuzdane reke?! Jer neobuzdan sam i sam! Gde li se ulivamo Rio i ja i gde se sakrila sva ta alhemija ovog ludog grada? Ako počnem sa Korkovada, Pedra Da Gavea ili Glave šećera sigurno ću se opet stropoštati u ambis i pasti na pod svoje sopstvene sobe jer je pogled odozdo još uvek toliko strm i vreo. Krenem li slučajno još jednom iz favele, plašim se da mi više nećete verovati?! Ne pada mi...

Verovatno ni sam Hauard Karter nije bio svestan koliko će mu presesti otkrivanje Tutankamonove grobnice. S obzirom da su vlasti u ovoj zemlji te davne 1922. godine, samo par nedelja pre, donele zakon o zabrani iznošenja dragocenosti i artefakata iz Egipta pronađenih u faraonskim grobnicama. Karter je pobesneo, ali već je bilo isuviše kasno za bilo kakvu britansku intervenciju mirnim putem. Tako je nastao mit o najvećem faraonu u istoriji ove drevne civilizacije. Prosto, kada se upokojio, mlađani Tutankamon je imao samo 19. godina i nije stigao da napravi velika istorijska dostignuća. Čak se postavlja pitanje i kako je umro?! Postao je poznat jedino po tome jer je njegova iskopana grobnica ostala potpuno netaknuta. Koliko bogatstva na jednom mestu, prosto je neverovatno! Koliko samo dragocenosti su krile...

error: Sadržaj je zaštićen !!
Proverite svoj Inbox ili Spam/Junk sanduče!
Uspešno ste se prijavili, hvala!