BEOGRAD: NA KAFI SA OLIVEROM

BEOGRAD: NA KAFI SA OLIVEROM

Danas smo baš uživali. Proveli smo ceo dan sa divnim ljudima. Šlag na tortu stavila je Olja, moja super drugarica koja se upravo vratila iz Londona. Živela je u glavnom gradu Engleske više od deset godina, gde se sa porodicom vratila pre nekoliko godina. Od tada je vrlo često na relaciji Beograd-London- Beograd. Uostalom, proputovala je ceo svet i uvek sa sobom nosi vrlo zanimljive i neobične priče. U smiraj još jednog, lepog beogradskog dana popili smo kafu u vrlo urbanom kafiću Dorćol, koji se nalazi nadomak njenog stana.

 

Pričali smo o svemu i svačemu, a Olivera nas je uvela u neke nove londonske trendove. Naravno, pričali smo o nekim davnim putovanjima. Bojana je iznela gde bi volela da ode, jer je vredno radila cele godine i koje su joj destinacije aktuelne za ovo leto. Olivera se sa nostalgijom prisećala kako je još kao mala sa roditeljima, davne 1979. godine bila u Singapuru i Australiji. Podsećala se kako je kao dete sa dalekog istoka donela crne, najobičnije helanke, koje je kasnije nosila u školi. Ceo razred i škola nisu ni znali, niti čuli za helanke pre toga. Svi su mislili da je to pidžama.

Tako mi je dala trigger za jedno moje duhovito prisećanje i kako sam nekada davno izvukao svoj džek-pot. Kao dete, tih istih godina, pošto smo Olivera i ja vršnjaci, znao sam samo za dve zemlje na svetu. U jednoj sam do tada već bio, a maštao o drugoj. To su bile Italija i Amerika. Tih dečačkih godina ona je za mene bila najlepši mogući san. Odrastao sam sa dedom i babom, koji su bili divni prema meni. Obećali su mi tih meseci da će me voditi kod babine setre, sada već pokojne tetka Ljubice u Čikago. Šest meseci su trajale pripreme za put, gde sam fitovao svoje dečačke snove, kako ću napokon videti Ameriku. Ne mogu vam opisati moje zadovoljstvo tih bezbrižnih, klinačkih dana. Na kraju cele balade umesto obećanog Čikaga dobio sam neodoljivo Sutomore i jedan pun pansion u junu. Ne mogu vam opisati kako sam se osećao. U trenutku  mi se srušio čitav svet! Kako i ne bi, hahaha!? Tako sam kao i sam Kolumbo sasvim neočekivano upoznao prelepu Crnu Goru i nastavio da živim, nadajući se da ću ipak jednoga dana ostvariti svoj san.

 

 

Siti smo se ismejali, revidirajući našu prošlost nekih davnih putovanja. U predobroj energiji ispratili smo Beograd u još jednu noć bez sna, gde smo mu poželili da i on otputuje negde i da nas ujutru probudi u svom najautentičnijem obliku.

 

 

Podelite tekst sa prijateljima!
0 0 vote
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments
error: Sadržaj je zaštićen !!
Proverite svoj Inbox ili Spam/Junk sanduče!
Uspešno ste se prijavili, hvala!