Bilo jednom u Barseloni

Bilo jednom u Barseloni

Bilo jednom u Barseloni

Dugo sam maštao o njoj sve ove godine. Verovatno sam čekao da mi se i sama potpuno slegne. Misleći stalno na nju, a pišući o nečemu sasvim trećem. Kao da sam je namerno zaobilazio?! Možda i zbog toga što me je nekada davno podlo izdala, pre „iks“ godina, gde je ostala samo moj neostvareni san. Ipak me na kraju nije izneverila. Uvek sam je video u svojim pričama i kada sam je varao sa drugim gradovima, mnogo ružnijim od nje. Da li će mi kojim slučajem zameriti, jer je nepravedno toliko dugo bila zapostavljena. Nekako kao da je čekala i ona mene sve ove godine. Mislila je da je zaobilazim namerno. Možda je bila samo strpljiva da malo sazrim?!? Dugo nas je to mučilo obostrano. Sve do danas, kada se ponovo rodila u meni. Znao sam da je to to. Nisam imao kud. Nisam joj odoleo, kao ni tada, jer ovo je ta noć! Mene i nje. Jednom davno kupljena samo za nas. Napokon mi je Barselona otvorila dušu. Ponovo mi se poverila i sve oprostila…

Rekao bih da slećem. Kao da milim po nebu. Tačnije, kao da klizim po njoj. Tako je nisko ispod mene, mogu čak i da je dodirnem. Čini mi se da mogu jednim svojim pokretom da pomazim sva Gaudijeva zdanja i da ih zaklonim od sunca. Sve zgrade i terase. Najsrećniji sam čovek na svetu. Ispod mene, dole, prolama se moja dugo čekana ljubav. Barselona! Neverovatno je gledati ovaj grad iz vazduha. Tiho upijati brdo Montžuik, plažu Barcelonetu. Iako iz vazduha nisam video ni Sagradu Familiju, kao ni park Gueljo. Tada nisam znao ni za Ramblu, a Kolumbov spomenik je isuviše bio skrivan od mog znatiželjnog oka. Zaista sam nem dok je prelećem kao ptica. Barselona vam to dozvoljava u potpunosti. Ne skriva se. Prepušta se do kraja. Imate zaista osećaj da ste izvan vremena i prostora, dok ste zalepljeni za prozor. Ljudi me u avionu već malo čudno gledaju. Možda misle da letim prvi put avionom, ili da baš nisam normalan. Ee, kada bi oni samo znali šta se s nama dešavalo i koliko smo mi dugo čekali ovaj susret oprostili bi mi momentalno. Ljudi oko mene uživaju u ovakvom jednom sletanju, ali čini mi se ne baš kao ja. Suviše je očigledno! Ono što je najvažnije, sedim na pravoj strani. Na boljoj strani prozora. Verovatno je i to deo sudbine. Treba imati i taliju pri kupovini karte. Osećaj duboke levitacije prožima mi telo i dušu. Možda je to i zbog muzike koju slušam? Pre bih rekao da je njena gravitacija prejaka. Moguće i zato što je njena panorama preširoka, pravolinijska i potpuno dostupna. Kao ptica na mom dlanu! Dok slećete imate potpuni doživljaj njene kompaktnosti. Ne tražite je u delovima rasutih kadrova po obodima bezdana još jednog sletanja u jutarnjoj izmaglici. Kao da je napravljena u celosti samo za ovaj trenutak. To je samo ona, Barselona koja se upravo rodila u mom oku!

Šta reći o gradu o kome se već sve zna? O Barseloni nije lako napisati nešto novo. Toliko toga je o njoj rečeno i napisano. Мesto nove evropske energije. Najpopularnija turistička destinacija. Primer uspešne urbane regeneracije. San na javi. Industrijski, lučki grad, koji je decenijama za vreme Franka bio u opadanju. Transfromisan u grad uslužnih delatnosti sa imidžom neodoljivosti. Tokom cele godine je pod opsadom posetilaca sa svih strana sveta. Neprestano dolaze i oni koji bi tu da ostanu na duže ili za stalno. Za razliku od Venecije, koja se pretvorila u grad-muzej, iz Barselone život se nije iselio.

Nou Kamp stadion verovatno predstavlja poseban doživljaj i kada “je prazan.“ Bar samo tako izgleda jer nije sezona. To je samo zamka za neobaveštene i odsutne. Kako mu prilazim tako se gomilaju autobusi. Ima ih na stotine. Poseta muzeju i izlazak na tribine koje se pune, kao da se igra utakmica za dva sata. Turisti, nepregledne reke ljudi iz celoga sveta uveliko opsedaju ceo kraj i Gran Via De Karles, veliki bulevar. Ogroman, otvoreni stadion nikada ne miruje. Kao da pati od večne insomnije. Već vidim da nosi podočnjake od preteranih očekivanja i glađu za uspehom ne samo Katalonije i cele Španije. Njegov vlasnik je sigurno najuspešniji klub 21. veka. Ponos svetskog fudbala. Još uvek čujem taj katalonski jezik, koji su krišom pričali ovde na stadionu u vreme Franka. Nedeljom i sredom. Retko kada subotom i četvrtkom. Slušam šapate neumornih senki prošlosti, koje još uvek tinjaju i podsećaju na godine mraka i izolacije. Priznajem, prisliškujem svaki pedalj ove grandiozne kamenite zveri u ljubičasto-plavoj boji. Gledam fudbalskog diva na otvorenom. Tiho govore o jednom mitu o slobodi. Nekada tiše, da ih slučajno i ja ne čujem. Da ih nekome ne potkažem?! Ličim li na Kastiljanca??? Ličim, istina je. Neću, ne brini! Nikome, kunem ti se Barselono. Prelepa si!

Nou Kamp stadion

Posle razgledanja stadiona i celog Gaudijevog asortimana odlazim na Pjaca Espanju, gde se u daljini oslikava prelepi nacionalni muzej Katalonije na vrhu. Šta li je između? Šta li je tu? E, to je posebna priča. Ako su vam ikada rekli da se tu nalazi čuvena magična fontana, onda su vas debelo slagali. Nije to samo fontana koja menja boje i proizvodi zvukove. To je koncert i više od toga. Najlepša živa svirka na svetu u rapsodiji boja svetleće vode koja počinje u 21, a završava se u 23, u letnjem periodu. Nešto neopisivo. Nestvarno. Jako emotivno! Jedini hendikep je ovde biti sam, kao ja sada. Bez ljubavi! Bez dodira i mirisa. Kao da sam ovoj fontani pomalo beskoristan iako sam preispunjen.. Ovo mesto ipak nije stvoreno za samce praznog srca poput mene. Zaista je greh doći ovde bez svoje druge polovine, ili bar iluzije o tome. Nemam izbora. Barselona mi se osvetila na najsuroviji način! Nisam ni slutio. Plaćen ceh neiskustvu za jedan rekvijem sa samim sobom. Ništa vam više u životu nije potrebno! Ili se raspadate od plača, gde se sve otvara pred vama u sopstvenim maštanjima preteranih priželjkivanja o nekom ko i ne postoji ili plačete u paru zagrljeni od sreće! Trećeg nema! Nemojte da vas lažu bespotrebno! Slobodno ponesite suze sa sobom, trebaće vam. Neizbežne su, verujte mi. Toliki broj pozitivnih ljudi, sreće, zadovoljstva i masovnog ushićenja nisam video nigde. Možda samo ispred Di Trevi-ja u Rimu. Pustimo sada to, jer sasvim je neki drugi trip! Fontana igra u ritmu muzike, a boje se smenjuju u ritmu fontane. Ja se smenjujem sa samim sobom. Začarani krug. Bože mili! Šta li ja radim dok sam pri dnu dole potpuno mokar? Koga li tripujem i koga to vidim u izmaglici preglasnih duginih boja? Zamišljam li je??? Ko mi se to ukazuje u svim mogućim oblicima u ovim ludim iluminacijama od vode dok je slapovi i huk kuju lično za mene? Ovu noć! O, hvala ti Barselono. Ispoštovala si me. Upotpunila si me. Tako sam bio okrutan prema tebi! Ne vidim joj lice, ali čujem njen glas kako dopire sa Montžuika. Kao da me zove taj neodoljivi zvuk. Zato se i penjem pokretnim stepenicama da joj vidim lice gde sagledavam svu moć magične fontane. Dižu me lagano. Okrenut ka njoj, da ne remetim veče. Penju me na vrh, pod okrilje prelepog Katalonskog muzeja. Osećam se kao na balkonu sveta dok zurim u beskraj katalonskih planina koje se gube u sutonu još jednog Barseloninog predugačkog dana. Otkud pokretne stepenice ovde??? Veliki relej na vrhu crvene boje koji se pali i Fredi Merkjuri zatvaraju koncert koji ću pamtiti celog svog života.

Na kraju, ako uopšte može da se poželi kraj u ovom gradu odlazim do luke prolazeći tu čuvenu Ramblu. Svaki moj dan u Barseloni ne bi bio ispunjen ako bar jednom dnevno ne bih porazgovarao sa Kolumbom.

Uvek sam ga pitao nešto novo, a on bi onako samo odmahnuo rukom. Nikada mi nije priznao da li mu ta uperena šaka ka otvorenom Mediteranskom moru znači put kojim se ide u novi svet, ili stoji samo kao kontra Madridu. Ostaće tajna večno zakopana gore u njemu. Nije odavao svetske tajne. Obožavao sam da ulazim u sumrak zajedno sa Kolumbom, sedeći satima sa njim, slušajući talase iza nas kako zapljuskuju Barselonu. Kako je presvlače i kupaju. Bio mi je vrlo inspirativno. Uvek smo nekako zajedno, spontano otvarali svaku novu noć. Idealan je za to. Preporučljiv za kraj. Šta mi je još rekao? Da me čeka nova ljubav i da neće trajati dugo. To ionako znam i sam. Ako želim ikada ponovo da dođem po kap mokrog praha posavetovao me je da se još jednom okupam u magičnoj fontani. Samo tako, kako reče, neću moći nikada da sperem Barselonu sa svoje kože. Odgovorih mu kratko: “Ne tuguj Barselono za mnom jer neću dugo i već sutra dolazim opet kod tebe.” “ Prelepa ljubavi moja ionako sama već to vrlo dobro znaš!”

Podelite tekst sa prijateljima!
0 0 vote
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments
error: Sadržaj je zaštićen !!
Proverite svoj Inbox ili Spam/Junk sanduče!
Uspešno ste se prijavili, hvala!