JERUSALIM . . . PUPAK SVETA

JERUSALIM . . . PUPAK SVETA

Predajući sveti grad velikom vojskovodji Balian je priupitao Saladina:”Koliko vredi Jerusalim?” Na to mu je on smireno odgovorio:”Ništa!“ Udaljio se lagano na svom konju s osmehom na licu. Vraćajući se svojoj nepreglednoj vojsci okrenuo se i podigao visoko ruke gromoglasno viknuvši:”SVEEE!!!”

Hristov grob Jerusalim

Ovog jutra, tačnije tog tihog letnjeg praskozorja probudio sam se mnogo ranije nego obično. Iako krmeljiv i nenaspavan, ali sa kristalno jasnom bistrinom u glavi neumiven i polugo izašao sam na terasu hotela “Movenpick” u Akabi. Zapalivši prvu jutarnju cigaretu zadržao sam pogled u pravcu neugašenih svetala na drugoj strani obale koja su se i dalje zanosila svetlucajući u mraku. U daljini se jasno vide obrisi “svete zemlje” Izraela i njenog jugoistočnog letovališta Eilata. Još samo malo pa će zora odmotati jedan poseban dan u mom životu. U njemu ću probati da dokučim kako li je nastao sav taj molitveni nemir?! Znao sam da ovo jutro nije ličilo ni na jedno prethodno! Osvešćujem misao dok celivam zoru u kojoj danas postajem samo jedan od mnogih hodočasnika koji traže odgovor. Dok pakujem svoje “relikvije” i spremam se za put od silnog adrenalina ne znam da li sam avanturista prerušen u vernika ili jedan večiti putnik kroz vreme koji spontano kreće na svoje prvo hodočašće!? Možda će do kraja dana i sam Jerusalim ostati samo pusta ezoterija za mene? Krenuo sam nepozvan u posetu jedinom gradu u “sredini sveta” u kojem je sve počelo i ništa se još nije završilo. Znam, sigurno neće ni danas. Bez obzira na sve krenuo sam u epicentar tri religije. Sveto trojstvo koje i dalje muku muči ne bi li isklesalo svoj poslednji sveti mural na svojoj koži ostavljajaći krvave tragove i neizbrisive ožiljke na sopstvenom telu. Šta li će ostati za mene? Hoću li se najesti bar malo njegove moći kao hijene pred sumrak posle velike gozbe moćnih lavova? Mogu li samo na tren dodirnuti taj njegov “pupak sveta”? Za tako važnu misiju nemam puno vremena i na raspolaganju imam samo jedan jedini dan!

Putnik kroz vreme

 

Na ovom svetom putu od 320. km do Jerusalima prolazimo niz vrlo važnih znamenitosti. Kraj pustinjskih, kamenitih planina i oaza saznajem da su se po starozavetnom predanju baš ovde usput nalazili čuveni gradovi Sodoma i Gomora. Slušam priču o njima iz autobusa. Izlazim i slikam ove vrlo obične pustinjske planine koje nevešto glume živu scenografiju nekadašnjih naseobina. Nedugo zatim stajemo na pauzu. Na putu ka Jerusalimu imate priliku da posetite i Jerihon, najstarije živo naselje na svetu. Čuveni grad greha (po biblijskom verovanju) star 8000. god. Kako se konstantno penjemo i spuštamo svetom zemljom ka Jerusalimu gledam unaokolo brda opasana zidinama i žicom. Prisustvujem tužnim scenama jednog zarobljenog naroda, Palestinaca. Da li je moguće da neko ko je u istorijskom kontekstu tako skoro i mučno propatio zadaje sličnu patnju drugome?! Uskoro stižemo na obalu Mrtvog mora sa izraelske strane koje sa visine više podseća na ogromno jezero. Prolazimo En Bokek veliki hotelski kompleks gde se obično zaustavljaju turističke grupe. Ostavljamo En Gedi oazu i posle skoro pet sati vrlo neobične i intezivne vožnje napokon stižemo u sveti grad Jerusalim.

Putnik kroz vreme

Putnik kroz vreme

 

Negde oko podneva izlazimo iz autobusa i krećemo se ispod nevidljivog paklenog plašta vrućine. Prosto pitam se postoji li uopšte neko utočište vode za moja isušena usta u zemlji vrelog kamena i sunca? Jerusalim u prevodu znači “grad savršenog mira” i predstavlja jedno tužno mesto od pola miliona stanovnika koje je sve doživelo samo još mir nije. Shvatam da imam jedinstvenu čast da obilazim ovaj grad u kratkom intermecu izmedju neka dva nova rata. Prolazimo kroz zidine koje je gradio niko drugi no osvajač Beograda Sulejman veličanstveni. Ceo prizor zidina kao i Davidova kula neodoljivo podsećaju na Kalemegdan. Najsvetiji grad Jevreja, treći sveti grad muslimana (posle Meke i Medine). Sveti mesto podjednako važno Jevrejima, hrišćanima, Palestincima i ostalim mnogobrojnim konfesijama. Jerusalim je opisan u bibliji i u Talmudu, svetoj jevrejskoj knjizi. Košnica starog grada nastala ukrštanjem njegova četiri glavna dela (jermenskog, jevrejskog, hrišćanskog, muslimanskog). Spuštam se do centralne pulsirajuće tačke Zidu plača, odnosno Zapadnom zidu kako ga nazivaju Jevreji. Sa uzdignute pozicije gradskog jezgra prolazim kontrolni punkt sa skenerom. Izlazim na stepenice koje se spuštaju prema platou i impozantnom zidu gde stajem u veliki red. Visoko sa stepenica prvi put vidim deo platoa koji je uzdignut. Na njemu je čuvena džamija Al Aksa i zlatna kupola na steni koji su pod kontrolom muslimana. Sudar vera oko jerusalimskog kamenja na tako malom prostoru stalno se preplitao kroz istoriju. U ovom gradu Jevreji su prisutni više od tri milenijuma i razumljivo je da Jerusalim smatraju svojim najsvetijim gradom na čijem je platou utemeljen monoteizam, t.j. verovanje u jednog boga. Taj deo platoa sada drže muslimani isto tako smatrajući ga svojim. Zid plača predstavlja jedini sačuvani deo zida starog Solomonovog hrama koji je gradjen i rušen dva puta, u kome se nalazio čuveni starozavetni kovčeg sa Deset Božjih zapovesti ili Dekalog. Dolaskom Rimljana hram je do temelja srušen i od tog doba Jevreji se mole na ostatku zida žaleći za izgubljenom svetinjom. Jevreji iz celog sveta dolaze bar jednom godišnje. Kada dočekate svoj red i nadjete se konačno ispred možete uzeti papir i olovku i napisati samo jednu želju ubecivši je u mali rub zida. Verujete li snažno u nju ostvariće vam se, budite ubedjeni. Ovde, uostalom kao i u celom Jerusalimu srećem mnogobrojne Haside. Ultra-ortodoksne Jevreje prepoznatljive po svom stilu oblačenja (crna odela, bele košulje, crne cipele, sa belim ili crnim čarapama, karakterističnih cilindričnih šešira). Gledam kako se mole i prosto ne verujem! Ubrzano hodaju čitajući svetu knjigu Talmud naglo menjajući pravac kretanja. Izgovaraju svete reči kao mantru koje podsećaju na jecaj. Dok šetaju deluju pomalo ljutito i iznervirano. Deluju potpuno nezainteresovano za spoljni svet. Kao da se odbijaju od uskih zidova platoa hodajući naizgled vrlo dezorijentisano. Kao da će u svakom trenutku udariti u mene češkajući me svojim mirišljavim loknama u prolazu! Koliko samo iskrenih emocija ispoljavaju, je za ne opisati. Uopšte mi ne smeta što su toliko glasni. Onako kostimirani i duboko posvećeni liče na šetajuće glumce neprestano ponavljajući monolog svog životnog, ličnog komada koji se kolektivno zove tragedija. Jedinstvo, sloga i zajedništvo! Pa njih je samo vera i održala svo ovo vreme. Takva snaga duhovne misli me obuzima i fascinira pa mi suze same naviru na oči! Iznenada mi se zavrti u glavi i ceo plato počeo je da se ljulja oko mene ili ja oko njega?! Nije mi uopšte dobro! U glavi mi zuji rapsodija prošlosti svih mogućih istorijskih nepravdi i epoha spakovanih u ova četiri zida. Holokaust, Palestina, Jermeni, Srbi i Hrvati. Svi zajedno znani i neznani, udruženi u pravdi i nepravdi jednog malog ćoška negde na sredini sveta! U začaranom krugu sastavljenog od istina i laži! Sve mi se odjednom zbućkalo i zakomešalo u stomaku. Hvatam se za glavu da se ne onesvestim! Odjednom mi se ceo točak istorije preokrenuo što od gladi, umora i vrućine, što od prejakih energija i emocija na tako vibrirajućem prostoru. Možda je ovo isuviše za mene?! Nalazim nekako balans sa sobom i spas u vreloj, ustajaloj vodi iz ranca i kao prognanik tumaram dalje tajanstvenim gradom.

 

Putnik kroz vreme

Putnik kroz vreme

 

 

Zaprepašćen i pomalo iznemogao penjem se na Golgotu i posećujem najvažniju hrišćansku svetinju na svetu. Pa ovde je nekada postajalo samo brdo, brisani prostor i jedan veliki krst?! Unezveren gledam zatvorene zidine Crkve Svetog groba koje stežu moju dušu čvršće nego zmija Boa. Ništa ne podseća na desetine filmova odgledanih na ovu temu. Presveta gradjevina nalazi se na samoj Golgoti, brdu Hristove Kalvarije. To mesto je u prvom veku bilo napušteni kamenolom van jerusalimskih zidina, a oko njega je bilo smešteno groblje čiji su ostaci i danas vidljivi. Potom Rimljani na ovom mestu grade kompleks hramova. Vlasništvo nad čitavom crkvom je i dalje zajedničko. Pravoslavno, katoličko i jermensko i za neke njene delove je tačno određeno i kome pripadaju. Tako je sama kapela sa Isusovim grobom zajednička kao i okrugli prostor oko njega. Prosto ne verujem da sve ovo uopšte mogu i smem da dodirnem, a ujedno i slikam. Kao da sam u potpuno drugoj dimenziji ljudi moji! Možda je sve ovo samo ostavština mog nezavršenog sna od sinoć i počinjem da izvlačim misli iz svoje podsvesti u srcu molitvi medj’ stotinama ljudi, vernika, turista i veliko-crkvenih službenika. Odlazim iz ove svetinje sav naježen nenarušavajući milenijumski spokoj.

 

Putnik kroz vreme

 

Putnik kroz vreme

Putnik kroz vreme

Napokon pravim pauzu za neophodni ručak u jednom predivnom restoranu u Grčkoj četvrti do koje ne znam ni kako sam stigao. Odlazim do Hurva Sinagoge koja je trenutno u rekonstrukciji. Poznata je po velikom i polukružnom luku. Aškenaz, rabin, Juda Hassid začetnik izgradnje sinagoge ostavio je nezavršenu gradjevinu koja će se kasnije kroz istoriju boriti za svoj opstanak. Nastavljam sa svojim svetim danom i istražujem malu jermensku četvrt. Saznajem da su bili prvi narod na svetu koji su proglasili hrišćanstvo zvaničnom religijom i u Jerusalimu su prisutni već skoro dve hiljade godina. Nesalomivo se drže svojih običaja i jezika, trudeći se da kao verska manjina opstanu ne stajući ni na čiju stranu.

Putnik kroz vreme

Za kraj ovog “svetog izleta” pronalazim mir nadomak grada na jednom uzvišenju sa kojeg se pruža fantastičan pogled. Ovde se prelama čitava panorama Jerusalima. Nalazim se na jevrejskom groblju gde se sve beli od mermera i uzavrelog sunca. Posmatrajući velelepne zidine Jerusalim izgleda kao da je sav od kulisa napravljen. Odmeravam sve njegove kupole i zidine kao i silne maslinjake u brdima. Koliko ih je samo ovde u srcu pustinje, ne zna im se broj. Konačno gledam grad savršenog nemira u savršenom miru. Ćutim i ne progovaram više ni sa samim sobom. Osećam u sebi potpuni mir. U glavi rekonstruišem smisao tri velika proroka koji u vrtlogu vremena i dalje neprestano propovedaju moiltve prizivajući svoje bogove. Slušam kako se dopunjuju dok izgovaraju poslednji zvuk tišine. Sveto trojstvo religija se na kraju kao muzička kutija samo spakovalo u moju malu fioku sećanja. Tamo gde mu je i mesto. Duboko u mom srcu. Potpuni ekvilibrijum gde sada sve već izgleda kao u raju prekidaju mi glasovi koji podsećaju na plač. Trgnuvši se, okrenuo sam se i ugledao jednog hasida koji je uveliko završio pomen svojim pokojnicima. Prilazim mu polako u nadi da neće pobeći od mene kao njegovi sledbenici danas kod zida plača. Imao sam sreće jer kao i uvek najlepše stvari ostaju za kraj. Pričam mu ukratko o svemu što sam video i doživeo. Poveravam mu se. On mi saopštava kako će jednog drugog letnjeg dana veliki mesija opet provaliti zidine Jerusalima kroz jedinu zatvorenu i zazidanu kapiju koja se sa proplanka vrlo jasno vidi. “Koji mesija i kome on pripada?”- zapitah ga zapanjeno?! “Kada će se to desiti?” Da li priziva novi rat ili večno spasenje? Kome li je samo ostavio odgovor na ovo pitanja jer ga nisam dobio!? Stranac ovog letnjeg paklenog dana prozborio je još nešto na hebrejskom i tiho napustio groblje. Pravi stranac samo ja mogu biti ovde! Tu je srž izleta i ovog predugačkog dana, kao i mog bunovnog jutra. Sušta istina i paradigma ove podeljene zemlje, a ujedno i celoga sveta. To je ta tajna nebeskog kraljevstva koju ni Saladin nije rešio. Taktika opstanka nepomičnog ratnika koji i dalje sedi čvrsto na svojoj zemlji prikovan sa svojih deset ovozemaljskih života kao zapovesti. Jerusalim će i sutra nemo ćutati davajući samo pitanja bez odgovora.

Putnik kroz vreme

Sa tom mišlju napuštam sveti grad želeći da ovaj dug i nezaboravan dan što duže proživi u miru. Odlazim sa ovog haotičnog brda prepunog suprotnih energija i uverenja. Ostavljam za sobom sve te vernike i ratnike svojih bogova. Pitam se da li sam uspeo bar na tren da dodirnem taj njegov najosetljiviji deo? Dobro čuvani pupak sveta! U glavi mi odzvanjaju sve tri religije, svetinje i sakralne gradjevine kao neugašene vrele aveti koje se i dalje nemilosrdno bore za duhovni prostor i prevlast na sunčanom, sivomaslinastom proplanku okruženom pustinjom. Shvatam da su sve religije i nastale u prečniku malo većem od sto kilometara. Ostavljam Izrael sećanju kojem ću zauvek arhivirati ovu neobičnu zemlju. Znam, nisam uspeo da ga doživim u potpunosti, pogotovo ne od 7h do 19h. Samo sam ga zagrebao! Ponovo sam sebi potvrdio jednu nepobitnu činjenicu. Putovanja jedino mogu da mi podare neizbrisivu istinu. Suštinu i priču o jednom danu i šta sve može stati u njega! Nemaju cenu i ništa, ama baš ništa na svetu se ne može porediti s tim! Dok ovo pišem mirim se sa konstatacijom da smo mi putopisci kao i glumci posle svojih velikih uloga. Duboko u nama posle svega ostaju da žive reči neizgovorenih slika koje kao likovi glumcima tumaraju po duši posle najboljih predstava. Kojim slučajem da sam u ovom životu postao glumac sigurno bi bez sumnje Jerusalim za mene bio životna monodrama.

Putnik kroz vreme

 

Podelite tekst sa prijateljima!
0 0 vote
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments
error: Sadržaj je zaštićen !!
Proverite svoj Inbox ili Spam/Junk sanduče!
Uspešno ste se prijavili, hvala!