MADRID: MIRIS SUNCA U KRALJEVOJ BAŠTI

PUTNIK KROZ VREME

MADRID: MIRIS SUNCA U KRALJEVOJ BAŠTI

trg u Madridu

Jedan nacistički oficir imao je veliku želju da vidi tada već svetski poznatog Pabla Pikasa. Spontano ušavši u njegov atelje i ugledavši tek završenu sliku Gernike koja kao da je još uvek čekala na svoj paspartu. Oficir znatiželjno i vrlo naivno priupita slavnog slikara:

“Je l’ ste vi ovo uradili gospodine?”
“Nisam ja, vi ste!”

Pre nego što sam krenuo na ovaj put dugo sam razmišljao postoji li uopšte neki grad na svetu u kojem bih živeo, a da nije Beograd? U mnogim gradovima u kojima sam boravio kraće ili duže uvek sam krišom tražio jedan deo njega. Besomučno sam tragao za njegovom adekvatnom supstitucijom. Iako sam i ranije slušao puno, naslućivao sam da će možda baš on biti taj koji će imati sve što mi je potrebno. Zato je jedan od retkih gradova na svetu kojem kao da sam nešto ostao dužan. Jedini kralj kome nikada neće zardjati kruna. Novi ding-dong najvljuje sletanje. Ispod mene poslednji kastiljanski princ oslobadja i čisti jedinu, preostalu svoju tajnu odaju sunčanog dvorca ne bi li me ugostio. Preživele kastiljanske vrleti u daljini i debeli i visoki toranj belo-sive boje jasno govore da sam upravo kročio na tlo dugo čekanog Madrida, grada, u kojem sunce skoro da nikada i ne zalazi. Zaista, meni se svaki grad po tornju poznaje! To mu dodje kao legitimacija. Prepun i uvek okupiran putnicima ubrzani aerodrom Barahas neprestano kao vakum usisava ljude. Miriše na gumu i smolu iza čijih se zatamljenih, čistih stakala vretenaste žute školjke u daljini nadziru beli taksiji. Vozači koji kao predatori stoje u redu i mirišu na prelep, sunčan dan. Madrid ima sve što se poželeti može. Savršenu klimu, tople ljude i prejak ulični život. Neobične mirise cveća, toplu energiju, dva velika fudbalska kluba, prelepe parkove, svetski poznate muzeje, kafiće i vrlo jeftine restorane. Ima čak i legalizovano duvanje za one koji to vole. Ovo je jedan od malobrojnih gradova koji će vam dati mnogo više nego što ste i zamislili. Koliko god da je mnogoljudan i ogroman, toliko je zahvalan za obilaske. Kako sam imao samo sedam dana na raspolaganju, prvi put sam se dobro spremio, ne bi li nešto propustio. Tačnije, odlično se pripremila Gordana, moja saputnica. Samo sam je povremeno dopunjavao. Mislim da sam već jednom spomenuo da nisam ljubitelj guglanja pre puta. Tek ono osnovno. Najbitnije stvari koje ne znam obavezno proučavam posle, natenane, kada mi se sve lepo slegne. Do tada sam kao i većina, samo večiti, adrenalinski zavisnik doživotno navučen na putovanja. Tu mi se i radja taj dodatni drajv za pisanjem, kada ponovo u sebi oživljavam grad. Uglavnom sam služio za snalaženje u već lociranom, s obzirom da imam zaista dobru orijentaciju. Često me prijatelji zovu pokretni GPRS bez ikakve potrebe za punjenjem jer u sebi nemam čak ni priključak za kabl. Mada mogu da poslužim i za još ponešto…

Madrid je metropola koja broji oko 5. miliona ljudi, sa svojom okolinom. Samo jezgro grada čini 3,1 milion ljudi. Madrid je, kako od nacionalnog, tako i od internacionalnog značaja za trgovinu i finansije. Politički je i kulturni centar Španije. Glavni grad je središte španske uprave, pa osim kralja, u njemu žive katolički biskup i važni pripadnici vlade i vojske. Ovde je smešteno šest univerziteta, razne visoke škole, mnoga pozorišta, muzeji i druge kulturne ustanove. Pod vodjstvom Filipa II, počinje uspon grada1605. god, koji postaje prestonica Kastilje i cele tadašnje Španije. Nekada je to bio grad Toledo, o kome ću posebno pisati. Između 1701. i 1713. godine Španija je bila u ratu, a pre toga je usledila engleska i portugalska vladavina. Od 1808. do 1813. Madrid je bio u francuskom posedu i tada je kralj bio Žozef Bonaparta, stariji Napoleonov brat. Ovaj Kastiljanski džin, Madrid, “grad scenografija” sav je isklesan pa sam od samog starta bio zapanjen lepotom arhitekture koju on poseduje. Deo Madrida koga su podigli španski Habzburgovci i danas se zove austrijski Madrid (“El Madrid de los Austrias”). U ovom periodu sagrađeni su Puerta del Sol, Deskalzas Reales, Palasio de Useda, Plasa de la Vilja i znamenito delo habzburške arhitekture. Plasa Major kao i katedrala San Isidro. Madrid se nalazi u srcu Španije na 665. m. nadmorske visine. Ako niste znali, Madrid je glavni grad sa najvišom nadmorskom visinom u Evropi.

Ni većeg, a ni jednostavnijeg grada za znalaženje. Na mapi se jasno vidi da je glavno gradsko jezgro izmedju dva velika parka, Retira na severo-istoku grada i velikog Zapadnog parka na suprotnoj strani. Stigli smo oko podneva u rentirani stan sa neta, nedaleko od najveće ulice, Gran Vie. Raspakovali i krenuli u prvi obilazak. Posle jakih deset minuta brzog hoda pred nama se otvorio Plaza de Cibeles, velelepno zdanje gradske kuće u stilu neo-klasicizma. Ubrzo saznajemo da je naša prva stanica u blizini ujedno i najvažnija. El Retiro se oslikava u svojoj potpunoj raskoši, okovan visokim ogradama od crnog, kovanog gvoždja. Ogroman, sačinjen iz nekoliko celina. U parku Retiro nalazi se Viktorijanska kristalna palata okružena velikim ružičnjakom. Posetioci mogu uživati u koncertima koji se leti vrlo često održavaju ili samo šetati u ovom predivnom prizoru potpuno sredjene, a podivljale šume. Alveole grada Madrida se potpuno otvaraju, kao u meni posle trčanja. Put nas dalje vodi do veštačkog jezera i spomenika posvećen Alfonsu XII gde uživamo u čuvenoj vožnji plavim čamčićima po jezeru na samo pola sata. Idealno mesto za predah. U prelepim baštama pijemo kafu u neverovatnom ambijentu. Potpuno zatvoren habitat za sebe. Baš je dobro kada možeš da otputuješ u sopstvenom gradu i pobegneš od svega. Madrid je u horoskopu sunce, a u podznaku mirišljavo drvo. Mesec mu je u najlepšem rifu španske gitare, a Venera u prelepim crnim očima po koje madridjanke s kojom ukrstim pogled. Dok se na kafi bavim astrologijom Madrida i njegovom konjukcijom sa srećom sve vreme mi nešto ne da mira! Tragam za čuvenom alejom topijara i ukrasnog drveća, zaštitnim znakom Retira. Sve buja oko nas, kako prolazimo argentinsku i maeksičku aleju. Kaskadne staze neobičnog drveća, tajnovitih puteljaka, šuma i prelepih spomenika stalno upućuju da je ovo pravo carstvo čula. Na momente sve po malo podseća na Beč, jer je to negde i normalno. Španija je nekada imala vrlo ozbiljne istorijske veze sa Hazburgovcima! Stižemo u “finale raja”. Dolazimo do dugo čekanih stepenica i širokih aleja sa ukrasnim, predivno isklesanim drvećem, gde ostajemo poprilično dugo. Napokon smo stigli na mesto moje prve asocijacije kada pomislim na Madrid! Dovoljno smo dugo ostali, ne bi li ispustili nadolazeći sumrak baš na ovom mestu. Madrid je grad sa pregršt parkova, botaničkih bašta, ukrasnih vrtova i zelenila uopšte. Zbog manjka reka i voda, a pretoplih temperatura tokom skoro cele godine grad se morao obezbediti od nesnosnih vrućina, pa su španske moćne dinastije u bogatoj istoriji vrlo vodile računa o tome.

Nedaleko od našeg stana nalazi se i Plaza De Espana, veliki trg u centru Madrida. Skamenjeni i danas stoje poznati spomenici Don Kihota i Sančo Panse, dela Miguela De Serevantesa, izlivenih u bronzi. Po koje jutro doručkujemo u čuvenim Muzejima šunke (Muzeo de Jamon). Gustiramo ceđjeni sok i idemo dalje. Nastavljamo put Plaze Major, koja je sagradjena za vreme vladavine Filipa II u kolonijalnom stilu. Dvesta trideset sedam balkona i isto toliko prozora svedoči o nekadašnjoj pijaci, mestu za pogubljenje u vreme inkvizicije, staroj koridi, a sada verovatno i o nama. Uz pratnju gradskih muzikanata izlazimo iz ovog atrijumskog zdanja. Tražimo put do famozne Kraljevske palate i prolazimo još jedan veliki, prirodni lavirint ukrasnog drveća sa donje strane. Ogromnu, špansku Kraljevsku palatu u Madridu počeo je da gradi kralj Filip nakon što je stara habzburška izgorela u požaru na Božić, godinu dana ranije. Nezaobilazan je naravno odlazak u muzej Prado, koji se nalazi nadomak Retiro parka, uživajući u jednom od najboljih muzeja na svetu. Divili smo se delima Direra, Francisca Goye, Velazqueza, Rubensa i Tiziana. Ono što bi vama bilo od velikog značaja je činjenica da su ulasci u muzeje posle 17h besplatni. Nedaleko odatle obilazimo muzej Kraljice Sofije (Reina Sofia), gde smo se napokon sreli sa Gernikom, životnim delom Pabla Pikasa, koja oslikava uništeni grad za vreme španskog gradjanskog rata u kojem je i sam Madrid pretrpeo silna razaranja. Sutradan silazimo na Atocchu, madridsku železnićku stanicu, koja u svom centralnom delu sadrži veliku staklenu baštu, punu zelenila i minijaturno jezero sa kornjačama. Kakvo ludilo! Odlazimo u Toledo (staru prestonicu) u posetu reci Taho i rodnoj kući El Greka gde provodimo ceo dan u jednom od najlepših gradića u Španiji i čije je gradsko jezgro pod zaštitom Unesc-a. Sledeći dan smo posvetili čuvenoj botaničkoj bašti (Real Jardin botanico), a potom odlazimo u najveći park u Madridu, Zapadni park. Ulazimo u žičaru i ponovo se Madridu divimo iz vazduha. Saznajemo da on ima i manju reku Manzanares, koja protiče obodima grada, ali zaobilazi njegov centralni deo. Park svojom veličinom i vegetacijom vrlo podseća na divlje rezervate Tanzanije. Kako se penjemo iza nas se sve više dižu žive kulise grada, kao svilena, debela zavesa u pozorišnoj predstavi. Bukvalno, zgrada po zgrada, soliter po soliter. Madrid je širom otvorio svoja prelepa vrata, kao usta, kristalno belih zuba. Lagano, tiho mirišljava borovina i vruć vetar otvorene žičare u vazduhu nežno pilinguje kožu lica dok Madrid usporeno raste iz sekunda u sekund. Nikako da stane! U sopstvenoj tišini kastiljanski pritajeni div u raljama prerije preprema se za svoj najlepši naklon, posle teške borbe sa okolnim brdima. Pokloni se pred nama svojom neodoljivom panoramom. Najjači “haj-lajt” putovanja u trenutku! Najbolja monodrama u jednom činu najprirodnijeg evropskog glumca svih vremena. Madrid uvek najlepše stvari ostavlja za kraj. Prosto je takav.

Sutrašnja tura i odlazak na stadion Santiago Bernabeu i poseta najvećem fudbalskom klubu na svetu Real Madridu stavljaju konačno zlatnu krunu na ovo naše celo putovanje. Tura je toliko sadržajna, da sam ostao bez teksta, upijajući muzej. Vodi kroz ceo stadion, od gornjih tribina sa samog vrha, pa sve do terena dole na travi. Fragmentalno se prolazi ceo istorijat i vremeplov ovog fudbalskog čuda po godinama. Zlatnim slovima je upisana ta kobna 1966. god, gde je i moj klub jednom imao čast da izgubi presudnu bitku, iako je bio mnogo bolji. Pamte se samo pobednici, nažalost! Očekivani susret Beograda i Madrida, braći bez matere koji žive razdvojeni vekovima. Poseban deo muzeja posvećen je i toj čuvenoj, prelomnoj 1998. godini za Real Madrid, kada je bivši igrač istog tog poraženog kluba iz 1966. godine promenio stvarnost i vratio madridskog kralja nazad na presto. Zapravo slavnog Reala je obeležio i sam Partizan na neki svoj način, da on to i ne zna. Uz tonu sete nastavljam dalje osećajem koji se sve više steže dok se pretvara u ponos. Ovde shvatam da smo Madrid i ja konačno prebili dugove. Razgledanje ostalih delova muzeja jasno govore koliko je ovo veliki klub. Trofejnoj sali nema kraja. Sastoji se iz nekoliko segmenata. Na kraju odlazak u svlačionice, salu za press, na travu, gde sam se ležeći divio najvišim sedištima na tribinama koje nestaju u oblacima. Neverovatno je biti dole na terenu. Kao da se ovo sve ne dešava meni! Poziranje sa peharom lige šampiona i odlazak u prodajni butik prepun turista i fanova kluba. Opijen i fasciniran napuštam stadion i silazim u obližnji metro. Stvarno sam bio na mnogim stadionima sveta, ali ovo je nešto posebno i nezaboravno!

Sa takvim utiskom napuštam otmeni dvor kralja Madrida jedinog na svetu pored Buenos Aires-a, iz kojeg sam poželeo da se nikada ne vratim. Ovde i nastaju neke od mojih ludačkih komparacija! Zaista, da su Madrid i Buenos Aires kojim slučajem imali sina, sigurno bi se zvao Beograd. Sve ima što mi je potrebno i večitu noć na nultoj tački grada, Puerta del sol, koja nikada ne prestaje. Još uvek pamtim restorane gde smo svako bogovetno veče pili penušavu Cavu ili neko domaće crno vino, jeli paelju, čuveni Cocido Madrileno, kao i Sopu de Ajo, neobičnu supu od belog luka. Radovali se ulasku Atletiko Madrida u finale lige šampiona i budućem “gradskom derbiju”, u meču života, najvećeg evropskog takmičenja u fudbalu. Još jedan neoborivi dokaz moći Madrida kojem smo spontano prisustvovali. Napuštam jednu od preživelih kosmopolitskih, evropskih toplina i jednog od poslednjih hodočasnika prejakih energija. Pozdravljam se sa belim zgradama i zelenim vrtovima koji blistaju u noći. Odlazim iz ovog prebrzog grada ludački dobrog vajba, najbujnijih parkova uz samo jednu molbu? Sunčani, kameni dive, udahni me u sebe! Neka izgleda kao da me je usisala sudbina! Pre nego se opet u nebo vinem nešto bih te priupitao? Iskleši još jednu preostalu krunu, tu poslednju koju sebično čuvaš samo za mene.

 

 

Podelite tekst sa prijateljima!
0 0 vote
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments
error: Sadržaj je zaštićen !!
Proverite svoj Inbox ili Spam/Junk sanduče!
Uspešno ste se prijavili, hvala!