MONTEVIDEO I SVA NJEGOVA SEPIA

Putnik kroz vreme

MONTEVIDEO I SVA NJEGOVA SEPIA

ISTORIJA TVRDI DA GA JE MAGELAN PRVI OPLOVIO.

LEGENDA KAŽE DA GA JE ŠPANSKI VOJNIK BRUNO DE MAURICIODE ZABALA OTKRIO.

OVA PRIČA GOVORI DA ME JE MONTEVIDEO POTPUNO RAZORIO.

Palacio Salvo Montevideo

MAGIJA FUDBALA

Oduvek sam se pitao šta se krije u ovoj famoznoj igri? Zbog čega je tako spektakularna i drugačija od ostalih? Još od ranog detinjstva pokušavao sam da dokučim zašto budi toliki naboj i emocije kod ljudi i šta je čini toliko neodoljivom?! Nekada davno smo kao klinci gledali jednu vrlo važnu utakmicu u mojoj staroj sobi punoj postera u Kosovskoj ulici. Bilo nas je taman toliko da možemo fino da visimo jedan drugom iznad glave. Vrištali smo, skakali, bacajući se po podu u neopisivoj euforiji. Kao i obično bili smo u transu! Iznenada, zakuca na vrata moja pokojna baba. Otvorivši ih zbunjeno nas zapita:”Šta je bre deco, što tako urličete i skačete kada je nula-nula?!?” Gde li je samo moj deda bio tada? Gde bi bio nego u drugoj sobi gledajući istu sa svojim vernim ratnim drugovima. Tako je moja pokojna bakica začudjeno ordinirila iz sobe u sobu prepune kuće emocija kao dupke punog stadiona krcatog naboja. Neminovno, ona je upadala u još jedan fudbalski vrtlog. To verovatno najbolje oslikava odgovor na svu draž koju ova jedinstvena igra nosi. Koliko je samo zarazna i kako tih devedeset minuta tako dobro ume da promeni sve u nama. Najpoštenije rasporedjuje odnos sreće i tuge, pravde i nepravde. Jedini sport na svetu koji jako verno oslikava sam život. Fudbal je neopisivo i vrlo često nepravedno čudo koje spaja ljude, narode i države. Toliko je moćan da istovremeno ume i da ih razdvaja. Kako i ne, jer on može da natera jednog običnog čoveka da prevali toliki put i poseti jedan zaboravljeni grad koji se nalazi na samom kraju sveta ne bi li konačno zatvorio svoj začarani krug…

 IPAK SVE DODJE NA SVOJE

Napokon, stigli smo zajedno posle toliko godina čekanja vrativši jedan stari dug fudbalskoj istoriji dve napaćene zemlje iz veoma bitne 1930-te. godine. Naši dedovi to nisu smeli. Ovi drugi nisu hteli, a opet neki treći verovatno nisu ni umeli. Nebitno, sve je to prošlost i od nje se ne živi ali se sa uspomenama svakako lepo umire. Najvažnije je da smo danas stigli i osvojili Montevideo za samo jedan dan! Sigurno je tada to i falilo! Mala srpsko-hrvatska družina konačno prvi put kompletna u svom smanjenom sastavu jer nas je stiglo svega šestoro.

Putnik kroz vreme

Grad na kraju sveta

MONTEVIDEO I NJEGOVA LEPOTA

Istorija kaže da ga je Magelan prvi oplovio? Legenda kruži da je grad Montevideo otkrio španski vojnik Bruno Mauricio de Zabala. Samo ime potiče od brda koje se prostire zapadno od zaliva La Plate, koji se uliva u Atlanski okean. Upravo sa ovog uzvišenja prostire se najlepši pogled na čitav grad. Na putu ka centru nalazi se naselje koje ima gomilu ulica sa nazivima nekih zemalja sveta. Tako recimo postoji ulica koja se zove kao nesrećna Jugoslavija. Španci su ga osnovali, a Italijani izgradili. Montevideo neće to tako lako priznati pa često voli da negoduje. U tome i jeste šarm ovog minijaturnog megalopolisa na kraju sveta, duž obala Atlanskog okeana! Slatka, mala ušuškana kosmopolitska garsonjera često se predstavlja kao primorsko mesto. U stvari hoće da sakrije pravo lice malog velegrada. Svojim dugim palmama, neobičnim trgovima, sivim zgradama kako u kolonijalnom tako i u stilu secesije samo mami uzdahe na svakom koraku. Okićen prelepim balkonima od rustičnog kovanog gvoždja koji blješte na suncu ponekad kao da sramežljivo prikazuje svu svoju lepotu! Zaista je grad na kraju sveta. Kao da ispada sa zemaljske kugle. Liči na magnet sa oboda preplavljenog frižidera. Vrlo se vešto krije ispod krivudavih reljefa na geografskim kartama. Ali tu je i caka Montevidea koji mami tajanstvenošću igrajući žmurke sa geografijom. Malo kao da podseća na Djenovu, čas na Barselonu, a najviše miriše na Lisabon i ima vrlo setan ton, iako nema Fada. Svaki grad koga je rodio ples ili muzička nota je takav! Nevešto se krije po drugim gradovima. Kao da je mnoge od njih objedinio svojim sunčanim dodirom. Jedna stvar je sigurna! Samo danas podseća na nas i tako lepo miriše na istinu. Bar će tako biti dokle god smo mi u njemu! Neke knjige pouzdano tvrde da je ovde prava postojbina Tanga. Ono što provejava u njemu je tiha kosmopolitsko-mediteranska energija protkana afro uticajem robova koji su naseljavali ovaj grad u prošlosti. Nosi u sebi nezaobilazni južnoamerički latino vajb koji konstantno odjekuje sa druge obale! Grad od skoro milion ipo ljudi. Montevideo ima vrlo specifičnu, pritajenu, skrivenu energiju. Prilično je urban, sveden, duhovno bogat, sav preplavljen neobičnim lokalima, baštama i enterijerima. Pun je zanimljivih grafita emotivnih poruka i kreativnih murala pred kojima zastaje dah. Centralna je tačka i pola stanovništva Urugvaja živi u njemu i njegovoj okolini. Jedna od najvećih luka Južne Amerike. Država u državi. Ima predivan park tipičan mediteranski, “Fuente del Parque Battle”, na brdu, sa koga se pruža stari deo grada na samoj obali. Ima poznato pozorište “Solis”, koje spada u jedno od najlepših i najpoznatijih u Južnoj Americi.

Putnik kroz vreme

Stadion Centenario

MINUTI PONOSA ZA NEZABORAV

Prva naša stanica bila je pogodićete, stadion Centenario naravno. Suočavanje sa prošlošću i odlazak na sveto mesto gde je naša reprezentacija osvojila treće mesto na prvom prvenstvu sveta u fudbalu, davne 1930-te godine. Poseta za jedinstveno fudbalsko hodočašće i nezaboravnu prošlost. Pet minuta ćutanja za manje od sto godina sećanja i plus pet za još sto godina ponosa. Sve zajedno deset za neizbrisivu listu čekanja! Skamenjen gledam Mošu Marijanovića, Aleksandra Tirnanića, golmana Jakšića i ostale naše velikane kako i dalje ponosno stoje na malom foto tapetu centralnog stadionskog muzeja. Seta mi uveliko trese znojavu vilicu, a zvuci stare srpske frule i glas malog Stanoja odzvanjaju mi u glavi, dok miris urugvajskog tanga raspamećuje um. Upijam svu vrelinu zagušljivog prostora konceptualno dobro sredjenog”Muzeo de Fudbal”. Odmeravam u mutnom staklu prvu originalnu loptu sa kojom se igralo na mundijalu, nalik čuvenoj “krpenjači“od kože. Hvatam se za živu repliku pored i merim joj težinu. Lakša li je danas bar za svih ovih sto godina?! Cela istorija, muka, patnja, radost i sreća sada stadoše samo u nju. Napokon zatvaram krug. Fudbal i sva njegova moć su odradili svoje! Boja senfa koja još uvek plamti i miriše na uzavrele dane i popucalu kožu. Ovde u stalnoj postavci muzeja nalazi se i živa replika Žila Rimea. Originalni je malo severnije, u Brazilu, doživotno. Kako je Urugvaj postao prvi šampion sveta u fudbalu najveći poster u mračnoj sali krasi stare prostorije. Sećanje na uspeh još uvek stanuje u muzeju samo bez čuvenog policajca na njemu. Od silnog uzbudjenja silazim niz stepenice. Prolazim kroz hodnike koji me hlade i pratim kružne tokove sve veće svetlosti. Spuštam se na travu i upoznajem uživo “Monumento de fudbol Centenario Mundial”, stadion koji je sagradjen baš za odigravanje prvog mundijala. Trag u večnosti, zapis u vremenu hrama fudbala koji i dalje čuva i štiti svoje stare heroje nedavši im da ispare. Penjem se na jedan odvojeni deo tribine koji nije renoviran. Tu se i dalje nalaze stare daske za sedenje, tamno braon boje “promrzle” od zuba vremena. Kako sam na samom vrhu otvorene tribine bez nastrašnice pogled puca na novi deo grada i predubok vidikovac gde spoznajem ceo Montevideo kao na dlanu. Ovde ukopavam svoje emotivne kosti i dušu. Sa sobom nosim samo noge i oči jer su mi neophodne za dalje.

Putnik kroz vreme

Montevideo

MONTEVIDEO U HODU

Od pešačke zone starog grada, luke i ostatka stare tvrđave prostire se najpoznatiji i najveći trg u Montevideu “Plaza de la Independensija”. U samom centru na glavnom platou nalazi se spomenik nacionalnom heroju Hoseu Artigasi. Na mene najveći utisak ostavlja prepoznatljiva građevina “Palata Salvo”, koja mi je bila ujedno i najveća inspiracija za fotografisanje. Njen tvorac, italijanski arhitekta posvetio je porodici Salvo po kojoj i nosi svoje ime. Palata na vrhu poseduje neobičnu kupolu i nekolicinu manjih sa strane te je postala prepoznatljiv simbol grada. Kada je izgrađena 1928. godine nosila je titulu najviše zgrade u Južnoj Americi. Kasnije, izgrađena je njena replika u Buenos Airesu. Moju uobičajenu dnevnu kafu menjam za čaj konzumirajući ga s nogu u letu, jer je malo vremena u opticaju. Čuveni Mate, tradicionalno piće pravi se od istoimene trave koja raste u Urugvaju i u okolnim zemljama Južne Amerike. Mate ima ukus vrlo jakog čaja, poseban način pripreme i karakterističnu aparaturu iz koje se servira. Vrlo je autentično piće i Urugvajci ga masovno piju na skoro svim javnim mestima.

Putnik kroz vreme

Murali u kojima zastaje dah

KRVOTOK ZARDJALOG GRADA

Silazimo niz vrlo strme ulice, a veliki teretni stari brod kao da je iznenada banuo iz nekog drugog vremena prekrivši krajeve ulica. Da li nas to podseća da naši slavni momci tek pristižu na mundijal posle preduge plovidbe? Prekrivajući veliku vodu i spajajući uglove istih ulica sa kućama u daljini prosto zatvarajući obalu. Kao sabljom preseče me miris vode, soli, joda i algi koji protutnje na mahove mojim čulima. Taj slatko-slani koktel umotan u boju sepije, pomešan rekom i okeanom još uvek prejako miriše u meni kojeg ne mogu da sperem ni posle tolikih godina. Montevideo na kraju uvek ostaje dužan. Pa zar ćemo sada da čekamo narednih sto godina? Gledam stare primorske kuće kao da se pomeraju od zvuka slušajući jedinstvenu muziku koja identifikuje ljude sa obe strane zaliva De la Plata. Rodio se u kafanama i bordelima Buenos Airesa i Montevidea. Odatle se preselio na akademije i u plesne škole, gde su nastali tipični River Plata orkestri. Sastav “ovog pobedničkog tima” su klavir, harmonika i dva kontrabasa. Zove se kratko i jasno, Tango. Rodjen je novi šampion sveta u plesu! Dok nam na putu ka obali gradski svirači prave ispraćaj u obradi Žerarda Matosa Rodrigeza i njegove čuvene “Lakumparsitu“, od sreće prosto poskakujem neznajući koja me to voda zapljuskuje. Da li slatka ili slana? Silazmo na obalu najvećeg estuara na svetu La Plata, gde su tokovi voda vrlo neobjašnjivi i geografski potpuno nesvakidašnji. Jedna od najdužih reka na svetu Parana svojim zalivom La Plata uliva se u grandiozni Atlanski okean i pravi nevidljivu granicu na pučini dve zemlje. Dokovi Montevidea, najlepši na svetu. Ko ih nije probao i okusio, kao da nije gostovao ovde! Ceo ambijent u prirodnoj boji sepije. Zardjali svetionici i stubovi gledaju u bezdan okeana i kao da poziraju prkoseći Montevideu koji skamenjen stoji iza u svom rustičnom stilu.

Putnik kroz vreme

Putnik kroz vreme

Dokovi Montevidea

 

MONTEVIDEO GRAD NA KRAJU SVETA

Dok pada noć nad gradom koji živi u suturenu sveta samo sam još jedna samolepljiva sličica izvadjena iz nekog starog fudbalskog albuma koja se slučajno sakrila od prašine tresnuvši na ovu zemlju izmedju reke i okeana. Video sam dugu jasne braon boje upaljenih baklji koje svetle u daljini i pokazuju put. Od sreće klicale su moje poslednje minute grada s kojim se rastajem. U isto vreme zviždale su od tuge i besa što me na obali čeka onaj isti brod koji će me vratiti u rano jutro Buenos Airesa. Montevideo, jedini grad koji kada se izgovara za sobom ostavlja „eho“ umesto talasa dugo će još odzvanjati u mojim ušima. Zardjali veteran izgubljenih i zaboravljenih slika nikada neće ostariti. Stari i dobrostojeći gospodin prejake energije belog lanenog odela nikada neće umreti. Pobedio sam ujutru čim sam ga video i izgubio već uveče kada sam ga napuštao. Tako da smo Montevideo i ja tog prelepog letnjeg dana igrali nerešeno.

Podelite tekst sa prijateljima!
0 0 vote
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments
error: Sadržaj je zaštićen !!
Proverite svoj Inbox ili Spam/Junk sanduče!
Uspešno ste se prijavili, hvala!