Branislav Joković

Vrlo nejasno zvuči, a opet originalno i pomalo neodoljivo ume da odstoji u ušima. Kao da mu je eho zaglavljen dok tumara sam u bespuću. Po zvuku odudara od ostalih. Nikako da odzvoni, ali ni da stane. Čini se kao da nešto jako tvrdo treba da se odlomi i da otpadne u njegovom kratkom imenu, kada se izgovara. Slučajno li i pukne, imajte na umu da je iznutra veoma krt. Nalazi se na samom jugu Švedske. Okupan Oresundskim zalivom i obučen jednim belo-crvenim svetionikom od mokrog pločnika koji tako stoički nosi svoju samoću. Njegovim jedinim i iskrenim svedokom, vremenom. Mogu se čak videti i svetla Kopenhagena u noći, u daljini, ako imate sreće da su golfske struje iole blagonaklone u mrklom mraku. To se baš...

error: Sadržaj je zaštićen !!
Proverite svoj Inbox ili Spam/Junk sanduče!
Uspešno ste se prijavili, hvala!