VARŠAVA GRAD IZ MOG SNA

VARŠAVA GRAD IZ MOG SNA

Šta ako nam se potpuno neočekivano jave gradovi kada se najmanje nadamo?!? Postoje trenuci u kojima se oni tiho prubude u nama. Nenadano nas posećuju ne bi li ih malo izmaštali možda i pre vremena!? Gradovi su živi i mirišu na vreme, a nekada imaju ukus vode. Vrlo često se pretvaraju u divlje životinje. Uglavnom se kreću noću silazeći u naš nezaborav pomoću nevidljivih belih stepenica i samo se provuku kroz otvoren prozor. Prosto nadju put do nas. Meni se to dešava isključivo u snovima. Kada sam se probudio tog jutra dugo sam brojao sate misleći na nju, pamteći noćne slike. Množio sam dane, a bogami i godine čekajući pravi trenutak kada ću je videti konačno otvorenih očiju. Pred još jedno novo svitanje ni slutio nisam da je Varšava baš tada najlepša. Bila je tako velika i moćna dok sam se vozio njenim bulevarima. O njoj do tada ništa nisam ni znao. Dugo me je držao taj san jer znam da je u sebi duboko krio magično predskazanje. Ubrzo ga je i sama java sebično preotela i prikovala za sebe. Posle skoro deceniju i po čekanja, uputio sam se da osetim svu njenu svežinu. Da li će mi dozvoliti da napokon moji snovi i java imaju svoj prvi dejt!? Na kraju ove moje kratke priče otkriću vam tajnu zašto je baš ona morala biti izabrana. . .

Divan je prolećni dan i autobus se vrlo teško probija kroz kolonu prenatrpanih automobila. Pokušavam da dokučim zašto tako dugo stojimo, a nigde još nismo ni stigli. Sa moje leve strane je reka Visla i vrlo lepo očuvane zidine starog grada Varšave, a sa desne se nalazi brisan prostor u carstvu nepreglednih šuma, gde se na jednoj poljani vidi ogromna crveno-bela školjka novoizgradjenog stadiona Narodowy. Eho navijanja prolama se daljinom. Baklje, dimne bombe i udari kao i laka konjica poljske policije jasno govore da će danas ovde biti potpuni haos. Razularena masa nam se polako približava. Znatiželjni saputnici u mom autobusu slikaju već vidjen prizor sa beogradskih ulica kada su utakmice. Neke starije dame sa zebnjom i strahom čekaju da prodje povorka huligana, navijača Visle, koji se kao istoimena reka sve više slivaju ka nama. Kada bi “ovi moji” u busu samo znali koliko oni mrze bliceve, bespotrebna škljockanja i snimanja. Ludački pogledi istetotoviranih, obrijanih i do pojasa golih nabildovanih mladića nagoveštavaju da će ovoga puta razumeti “nepismene turiste” u ovakvim situacijama kojima je ovo samo mali adrenalinski iskorak, a i prva živa koreografija jednog novog grada. Po koji udarac rukom u autobus imitira pozdrav. Psovka kao i po neko veselo poziranje u pijanom, bestežinskom stanju biće sasvim dovoljni da se utoli navijačka glad. Huliganskim rečnikom, prošli smo prvu ekipu i dobro smo se provukli! Nepregledne kolone istovremeno se udaljavaju od nas u pravcu sudnjeg dana finala kupa Poljske za ovu godinu. Varšava me je dočekala vrlo autentično, u vatri i dimu nadanja i očekivanja. Uzavrelo je koračala ka meni visoko podignutih ruku u duhu jednog novog vremena.

Koji minut kasnije napokon smo se uputili na prvo odredište. Izlazim iz autobusa, a ispred nas se pruža čudesno i pomalo nestvarno zdanje Palate nauke i kulture, najviše gradjevine u celoj Poljskoj. Ovu velelepnu zgradu dao je sam Staljin da se izgradi početkom pedesetih godina prošlog veka. Poljaci je baš ne vole jer ih ova zgradurina podseća na zardjalu istoriju i naravno na rusku dominaciju. Bez obzira na sve vrlo moćno izgleda i iskreni je simbol Varšave pogotovo kada noću zasvetli u boji purpura. Suptilno menja sve njene nijanse i vidi se iz svih delova grada.

Odlazim ka najvećem parku Lazienkowski iz 17. veka, koji ni malo ne zaostaje za najlepšim parkovima Evrope. Osim prelepih, baroknih letnjikovaca i spomenika kulture ovde se izmedju ostalog nalazi i čuvena bista Fridrika Šopena. Svakog leta se u parku održava festival posvećen ovom geniju, a njegovu rodnu kuću u Želasovoj Voli, nedaleko od Varšave posetio sam koji dan kasnije. Posle svoje prve spontane pause već uveliko čujem otkucaje varšavskog srca i krećem se ka starom gradskom jezgru. Usput nenadano upoznajem jednog starijeg gospodina, ispostaviće se istoričara umetnosti. Spontano mi priredjuje istorijski čas na otvorenom. Na jednom gradskom uzvišenju pokazuje gde se sve prostirao “varšavski geto”. Dok sam ga pomno pratio pokušavao sam da razaznam granice mrtvih linija prošlosti kraja i početka verovatno najmorbidnijeg dela grada u svetskoj istoriji. Varšava je pretrpela velike rekonstrukcije nakon drugog svetskog rata. Dok mi je ovaj divni gospodin objašnjavao tužnim i pomalo iznemoglim glasom primetio sam na njegovoj ruci uklesane brojeve, gde se lepo vidi da je Jevrejin koji je preživeo geto i holocaust. Zapanjen utiskom “sjedinjenja sa istorijskom istinom” gospodin Jakub Pjatek nastavlja svoju sagu o teškim danima rata, deportacijama, dolasku Rusa i njegovom životu uopšte u glavnom gradu Poljske. U glavi sam spontano vizualizovao kadrove filma”Pijanista”. Sve se više osećam kao i sam Adrijan Brodi, dok mi fragmenti mučnih scena prolaze kroz kao fleševi.

Krećem dalje glavnom ulicom prolazeći čuvenu” Kraljevsku cestu”, kojom su hodali mnogi kraljevi, plemići, predsednici, druge poznate i slavne osobe. Bulevar je mesto na kojem ćete videti prelepe barokne crkve, neoklasicističke zgrade, spomenike, kao i Predsedničku palatu. Sedam na jednu od klupa u nizu, palim cigaretu skidajući znoj sa čela i sumiram utiske. U glavi mi i dalje odjekuje glas Jakuba, koji kao da se prolama već umornom Varšavom. Zapažam da upravo sedim na vrlo modernim, futurističkim klupama crne boje gde prolaznici dok sede spontano uključuju mali zeleni taster pored i puštaju Šopenovu muziku. Savršenstvo u malom! Rekvijem za dušu uz meni najomiljeniji Nokturno za potpuno sjedinjenje sa gradom ispalog iz jednog sna. Napokon sam našao svoju neuralgičnu tačku, mir, spokoj i tu čarobnu nit koja povezuje san sa javom. Baš na ovoj klupi su se konačno stopili u jedno i zaplesali svoj toliko dugo čekani valcer. Noć užurbano pada pa se tako poljska kraljica i ja dogovaramo šta ćemo dalje.

 

 

Novim danom odlazim do Sigmundovog stupa, koji je najstariji necrkveni spomenik u Varšavi podignut još 1644. godine u čast vladara koji je davne 1596. godine premestio prestonicu iz Krakova. Na placu Zamkowu je smešten i kraljevski dvorac iz koji predstavlja ponos Poljske. Dvorac je bio rezidencija vojvoda Mazovije. Sedište je kralja i državnog sabora. U blizini nalazi se katedrala svetog Ivana Krstitelja. Spada u jedne od tri varšavske katedrale i smatra se najstarijom crkvom, kao i najvažnijom sakralnom građevinom u Poljskoj. Izgrađena je u gotičkom stilu. U njoj su krunisani i pokapani vojvode Mazovije, kao i mnogi drugi poljski velikani. Dok se gubim u lavirintu malih ušuškanih ulica popločanih kaldrmom stižem na trg Runek u samom centru gradskog jezgra. Na kraju starog grada nalaze se divan most i utvrdjenje Barbakan, dve od mnogih turističkih atrakcija Varšave. Zaista podsećaju na Kalemegdan, a u prošlosti su štitile grad od neprijatelja. Ovde upoznajem Sirenu, stari simbol Varšave, koja izlivena u bronzi drži štit i mač. Legenda o njoj govori da je ova varšavska jedna od dve sestre iz Baltičkog mora. Sirena je rekom Vislom doplivala do današnje poljske prestonice. U znak zahvalnosti ribaru koji ju je spasio iz mreže nekog trgovca dala mu je obećanje da će ga štititi kao i njegov grad. Njena se sestra nastanila u Kopenhagenu gde je i danas možete videti na ulazu u luku.

Trg Runek Varšava ©Putnik kroz vreme

Trg Runek Varšava ©Putnik kroz vreme

 

Sedam u baštu u jednu od autentičnih poljskih taverni, kojih ima na desetine na glavnom trgu Runek. Jedem Golabke, verziju poljske sarme i izvrsnu čorbicu Pomidorowu od čistog paradajza. Uz divno domaće, crveno vino pravim veliki predah, dok mnoštvo prepunih kočija razvozi vesele turiste. Slušam ulične svirače čiji je dres kod tematski inspirisan vremenom okupacije koji mi odaju još jednu tajnu. Većina muzičara se krila u antinacističkom pokretu otpora, prkoseći violinom i kontrabasom protiv moćnog i nemilosrdnog okupatora. U glavi mi ponovo odzvanja jučerašnja potresna priča gospodina Jakoba. Sve oko mene i ceo stari grad Varšave bio je potpuno razoren u nemačkoj okupaciji 1939.godine. Kasnije su je Rusi dokrajčili bombama pa je tako 85% Varšave potpuno uništeno. Slike, panoi i muzej na otvorenom u starom delu jasno govore o tome. Pitam se samo kako je moguće da ove prelepe zgrade nisu napunile ni sedamdeset godina? Vredni i uporni Poljaci potpuno su vratili arhaični izgled nove prestonice iz Sigmundovog vremena posle enormnih razaranja. Kao da ništa nije ni bilo!? Da li je ovo moguće, svaka im čast! Ovaj grad je potpuni heroj! Jedan od najponosnijih megalopolisa na svetu, pun duha i energije živi svoj stoti život po redu preživljavajući sve epohe kao ptica feniks. Predstavlja jednu od najlepših prestonica Evrope u kojima sam boravio. Kapa dole poljskom narodu jer je neuništivim entuzijazmom bukvalno digao svoj grad iz pepela. Pretrpeo je tešku sudbinu slomljenog mača usidrenog izmedju čekića i nakovanja.

Dok uzlećem ostavljam ga pticama i nebeskoj odiseji. Uverio sam se da su se stvarno tih dana u Varšavi ludo zabavljali moj san i tadašnja java. Definitivno se u životu ništa ne dešava slučajno, zar ne?!? Vraćam se na početak putopisa i ispunjavam obećanje koje sam dao sa željom da ću vam odati jednu malu tajnu. San u kojem me je posetila Varšava bio je za vreme Nato agresije. Hrabrila me je tu noć čvrsto me uvlačeći u sebe. Tada sam već znao da ću doživotno biti konektovan sa njom. Tiho mi je šapnula: “Poseti me jednom ranjeni čoveče kad osetiš da je stiglo bolje vreme.” ”Voziću te svojim saosećanjem kroz prostrane vekove ogromnim bulevarima onom istom brzinom kojom ti noćas meriš naše rastojanje”

Podelite tekst sa prijateljima!
0 0 vote
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments
error: Sadržaj je zaštićen !!
Proverite svoj Inbox ili Spam/Junk sanduče!
Uspešno ste se prijavili, hvala!